Za sada naučnici veruju da je pre Velikog praska, postojao „singularitet“, neverovatno gusto i vruće stanje prostora i vremena. U suštini, kako je to pretpostavio Stiven Hoking, bio je to sadržaj „stomaka“ crne rupe.
Sa tim se slažu i tri astrofizičara iz Kanade koji u novom radu o nastanku svemira pišu: „Najveći izazov kosmologije je razumevanje Velikog praska“.
Dr Niaješ Afšordi i njegova dvojica kolega, smatraju da je singularitet bio deo 4-dimenzionalne crne rupe i da je vreme da zaboravimo na ideju o Velikom prasku. Početak svega, prema njihovom mišljenju, je trenutak kada je crna rupa izbacila sadržaj iz svog „stomaka“, to jest, iz druge dimenzije.
Na horizontu događaja
Takva „projekcija“ može da objasni veliki problem s kojim se suočavaju teoretičari Velikog praska: kosmičku inflaciju, trenutak kada je univerzum iz „ničega“ postao „nešto“.
Mi smo, prema njihovom mišljenju, samo projekcija, „obroka“ koji je progutala crna rupa.
Trodimenzionalne crne rupe u našem svemiru imaju dvodimenzionalni horizont događaja: dvodimenzionalnu granicu koja označava „tačku bez povratka“.
U 4-dimenzionalnom svemiru, crna rupa bi mogla da ima trodimenzionalni horizont događaja.
„Ideja da potičemo sa ivice horizonta događaja 4-dimenzionalne zvezde koja se urušava sama u sebe u nekom drugom univerzumu, možda zvuči bizarno, ali mi ćemo testirati svaku teoriju o nastanku svemira“, kaže astrofizičar dr Alan Dafi iz Univerziteta Svinburn u Melburnu.
„Ako naša teza prođe testove, onda zaslužuje da je drugi shvataju ozbiljno“.
Ideja je zaista čudna, ali za razliku od teorije o Velikom prasku, ova se zapravo matematički uklapa. Takođe, slaže se sa primarnim pravilom nauke: daje proverljiva predviđanja. To će, po svemu sudeći, biti „krvav“ posao.
Ali, ako se teza pokaže kao ispravna, to će povući sa sobom još mnogo pitanja, poput toga, odakle potiče pomenuti 4-dimenzionalni svemir.
