Pitanje promene Ustava je već neko vreme u žiži političke i stručne javnosti, ali nije potpuno jasno šta tačno vlast podrazumeva pod tim poslom, kaže za “Vesti” profesor prava Stevan Lilić, uz ocenu da nedavna aktuelizacija pitanja referenduma, odnosno promena zakona o toj kategoriji, može da bude povezana sa Ustavom.
– Odnosno, da se sprema operacija promene Ustava – kaže ovaj stručnjak koji je za promenu sadašnjeg Ustava.
Važeći iz 2006, prema Lilićevim rečima, sa političkog i pravnog aspekta, ima dobre i loše strane, a jedna od dobrih je izjašnjavanje građana.
– Referendum je pozitivna kategorija neposrednog izjašnjavanja kojim se rešavaju krizne situacije jer potom sledi sklapanje sporazuma – pojašnjava naš sagovornik i ističe da je suština da se obaveže i buduća vlast da će odluku, odnosno narodnu volju, sprovesti.
Loša je, smatra, ekstremna populistička retorika sa bombastičnim izjavama koja stvara prostor za manipulacije, pa može da se desi da referendum implodira i izazove podelu umesto jedinstva.
Kao primer dobrog referenduma navodi onaj na kojem su se građani Irske prošle godine izjasnili da se iz Ustava izbaci krivično delo
“bogohuljenje”. S druge strane referendum o Bregzitu, članstvu Velike Britanije u EU održan 2016. godine, kako ističe ovaj pravni stručnjak, preti da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva .
Kada je reč o Srbiji, Lilić podseća na prihvaćenu obavezu promene Ustava u delu o pravosuđu zbog integracija u EU.
– Ustav treba menjati jer je protivrečan. U članu 105 navedeno je da Skupština ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, članovima Vlade i zaštitniku građana, u članu 134, a vidimo da o imunitetu ministara odlučuje Vlada.
Tu je, kaže ovaj stručnjak, i pitanje Kosova koje on posmatra kao političko, ali i ono što mora da se reši, pa smatra da je verovatno i zbog toga najavljeno da će se ići na izmenu Zakona o referendumu.
– To je kvadratura kruga. Izjašnjavanje građana je poslednji stepenik u proceduri koji dovodi do rešenja za neko važno pitanje u državi. Ustav je, međutim, nedorečen i u vezi sa samom promenom. Sadrži odredbu prema kojoj je potrebna većina od broja izašlih na referendum, a koliko čujemo novo rešenje će biti da može da izađe svega jedan birač i da to izjašnjavanje bude uspešno, što je karikaturalno – tumači Lilić.
Ističe da su uvek važni i kvalitet i motivi i namera i daje savet “kako izaći i začaranog kruga”.
– Pitanje Kosova, normalizacija odnosa mora da prođe kroz neki oblik referenduma, jer treba da se okonča mirovnim ugovorom. Da bi referendum bio tretiran kao uspešan, morao bi da poseduje neki kvantitativni indikator, na primer polovinu od 70 odsto birača ili drugačije, ali da to budu cifre.
Ovako je, kaže, teren opasan i može da bude osporavan rezultat kao u slučaju Bregzita.
– Mora se imati želja, kapacitet i stručnost da se reši usklađivanje Zakona o referendumu sa Ustavom Srbije – savet je ovog stručnjaka.
Zaboravljeni zakon
– Niz je manjkavosti u Ustavu, a jedna od njih jeste što je KiM u preambuli, a da ona nije deo Ustava. Kao veliki propust “ustava Vojislava Koštunice” vidi i to što zakon o suštinskoj autonomiji za KiM nikad nije
donet, a Kosovo je proglasilo nezavisnost – pojašnjava Stevan Lilić.
Pitanje većine
– Kada kažem da mora u regulativi o referendumu da postoji neka cifra da bi bio validan, kao primer bih naveo Crnu Goru od koje je EU tražila da kvalifikovana većina za izlazak iz zajedničke države sa Srbijom bude iznad 55 odsto građana. Bilo je 55,2 i zahvaljujući toj većini Crna Gora se kao posebna država stabilizovala – navodi primer Stevan Lilić.
