Teško je, kaže Jovana Spremo, Savetnica za pitanja procesa EU integracija YUCOM, ne složiti se sa ministrom Brankom Ružićem da su izmene Zakona o referendumu neophodne jer su trenutna rešenja restriktivna, prevaziđena i neusaglašena sa Ustavom.
– Problem nastaje kada se zađe dublje u ovu problematiku. Poslednji kojeg se Srbija seća bio je referendum za izmene Ustava 2006, čije je donošenje bilo posledica propuštene prilike da se odmah nakon demokratskih promena 2000. usvoji Ustav koji će značiti i potpuni raskid sa prethodnim režimom – ukazala je Spremo za “Vesti”, ističući da ono što se desilo, pod izgovorom nastavka procesa integracija EU, bilo je sve samo ne usvajanje tog akta u skladu sa demokratskim vrednostima.
Tada su, kako je rekla, nedostatak javne rasprave, prihvatanje mišljenja struke, samo dva sata data poslanicima da se upoznaju sa tekstom i prihvate skoro jednoglasno, rezultirali dvodnevnim referendumom s dodatnom netransparentnošću procesa, nepravilnostima tokom glasanja, i medijskim pritiskom na građane. Ustav je doneo mnoštvo novina, posebno u zaštiti ljudskih prava, iako je ostalo dosta nepreciznih i nepotpunih odredbi.
– S druge strane, zakone na koje je izmena Ustava uticala, trebalo je menjati u godinama nakon donošenja što se sa mnogima, uključujući i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, nije desilo. Početkom 2016. u poodmaklom procesu priključivanja EU, Srbija je usvojila Akcioni plan za Poglavlje 23, o neophodnim reformama u pravosuđu, borbi protiv korupcije i osnovnim pravima. U sklopu predviđenih mera za jačanje nezavisnosti pravosuđa predložene su izmene Ustava u pogledu nadležnosti i sastava pravosudnih saveta, izbora sudija koje se prvi put biraju, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika ostalih sudova, prestanka sudijske i tužilačke funkcije, i drugih povezanih pitanja.
Kada se govori o referendumu za izmene Ustava, prema njenim rečima, sigurno će se odnositi na izmene dela o pravosuđu, ali kada se građanima pomene referendum o Ustavu, prva asocijacija su preambula i pitanje statusa Kosova.
– Jedna od izmena u Nacrtu Zakona i narodnoj inicijativi omogućava i interno raseljenima i biračima koji hoće da glasaju prema mestu boravišta da glasaju na referendumu, što daje signal da će se građani u nekom momentu izjašnjavati i o izmenama koje se tiču Kosova. Da bismo sa sigurnošću mogli da govorimo o izmenama Ustava u ovom delu, potrebno je prvo ponovo aktivirati proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i približiti se rešenju koje će biti predmet konačnog sporazuma.
Ako se, kaže Spremo, vratimo na izmene Zakona, predloženo je i usklađivanje istog sa odredbom Ustava koja propisuje da se odluka na referendumu donosi većinom izašlih birača, ne dajući prag neophodne izlaznosti.
– Važeća verzija propisuje minimum od 50 odsto glasača upisanih na birački spisak. Iako Ustav ne propisuje minimalnu izlaznost, a Zakon prepisuje ovu odredbu, treba napomenuti da je ukidanje minimalne izlaznosti za referendum o važnim izmenama, poput izmena Ustava, često sredstvo za manipulisanje rezultatom referenduma, posebno u situacijama kada su građani nedovoljno informisani o samom pitanju kojeg se referendum tiče.
Šta u slučaju bojkota?
Postavlja se i pitanje legitimiteta odluke koja se donosi u ime građana kao nosilaca suvereniteta, u slučaju male izlaznosti. Hipotetički bi i jednocifren broj izašlih birača mogao da dovede do izglasavanja promene na referendumu, što dovodi u pitanje da li je zapravo ustavna odredba ta koju treba menjati.
Nezavisnost pravosuđa
– U narednom periodu, a najverovatnije posle parlamentarnih izbora na proleće 2020, kada se nastavi i rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine na predloženim izmenama Ustava,
treba jasno da bude definisano kada će se referendum održati i da li će se pored unapređenja u cilju veće nezavisnosti odredbi Ustava koje se odnose na pravosuđe, odnositi i na još neka nerazrešena pitanja.
Do tada treba insistirati na bližem upoznavanju građana sa predloženim izmenama Ustava i kako će one uticati na njihova prava, ali i sa posledicama njihovog glasanja na dalje društvene i političke procese -zaključila je Jovana Spremo.
