Srbija je u novijoj istoriji prilično menjala ustave, pa je od 1835. izbrojala 13, od čega tri kao vazalna država, isto toliko kao nezavisna, po jedan u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije i četiri s promenama imena, Federativna Narodna Republika Jugoslavija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija i Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Vremenski je ustav u proseku donošen na manje od 14 godina.
Moderna srpska državnost se slavi po Sretenjskom ustavu, donetom 15. februara 1835. s ciljem ograničenja apsolutizma kneza Miloša. Napisao ga je knežev sekretar Dimitrije Davidović po ugledu na francuski iz 1791. i Srbija je zašla u oligarhiju. Zbog suprotstavljanja Austrije i Rusije i Turske trajao je svega 58 dana i bio najkraći u istoriji. Već sledeći je bio najdužeg veka, više od tri decenije, a nametnula ga je Turska 1838. koja je njim potvrdila vazalni položaj Srbije, ali i pokrenula demokratizaciju. Knez je imao izvršnu vlast, a zakonodavnu delio sa Savetom.
Namesničkim ustavom 1869, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića, Srbija postaje nasledna monarhija. U ime maloletnog Milana vladalo je Namesništvo, a uvedena je Narodna skupština koju su kontrolisali knez i Savet. Radikalski ustav iz 1888. donet je po abdiciji kralja Milana u korist maloletnog sina Aleksandra i bio je jedan od najdemokratskijih u Evropi, jer je vlada bila odgovorna skupštini koja je imala zakonodavnu vlast. Kralj Aleksandar vraća namesnički Ustav, autokratijom produbljuje krizu i 1901. proglašava Oktroisani ustav kojim uvodi skupštinu i senat.
U doba dinastije Karađorđević u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca donet je Vidovdanski iz 1921. Država je postala ustavna, parlamentarna i
nasledna monarhija naroda sa tri plemena, a kralj dobio široka ovlašćenja. Oktroisani iz 1931. bio je posledica diktature kralja Aleksandra kome je vlada bila odgovorna, a uticao je na skupštinu.
Posle Drugog svetskog rata ukinuta je monarhija, proglašena FNRJ i donet 1946. Ustav koji je utvrdio i ravnopravnost naroda. Ustavne reforme 1953. uvode samoupravljanje radnog naroda, a Ustavom 1963. naziv federativna menja se u socijalistička i nosilac suvereniteta postaje radni narod. Sledeći iz 1974. bio je tekstualno najduži na svetu, a slovi za akt koji je državu poveo u raspad. Primenjen je delegatski sistem, a u parlamentu su sedeli predstavnici republika i pokrajina. Srbija je 1990. donela Ustav kojim je uvedeno višestranačje i polupredsednički sistem.
Povelja za ljudska prava
Zbog sukoba i raspada SFRJ, država postaje SR Jugoslavija u kojoj su Srbija i Crna Gora i donosi novi Ustav 1992. koji utvrđuje suverenost građana, vladavinu prava i slobodnu ekonomiju. Sledeći je Ustavna povelja, usvojena 2003, godinu po osnivanju državne zajednice SCG. Poznat je po kvalitetnim rešenjima u oblasti ljudskih i manjinskih prava.
