U proteklih nekoliko nedelja, u severozapadnoj Siriji došlo je do još jedne ozbiljne vojne eskalacije. Ruske i sirijske režimske snage sručile bombe na delove Idliba, Halepa i Hame, nakon što su u dva napada Tahrira al-Šama, oružane grupe koja je ranije bila povezana sa Al-Kaidom, stradala 22 prorežimska borca 27. aprila, piše Al Džazira Balkans.
Značajne pukotine u rusko-turskom savezu
Nedavna eskalacija je najznačajnija otkako su Moskva i Ankara postigle probni sporazum da odvrate kopnenu ofanzivu uspostavljanjem demilitarizovane zone u predelima na severozapadu pod kontrolom pobunjenika prošlog septembra. Tokom proteklih nekoliko meseci, odredbe ovog sporazuma su u više navrata kršene.
Turske čete su takođe napadnute u dva odvojena incidenta početkom maja. Sirijske režimske snage su granatirale tursku izvidničku poziciju u pokrajini Hama na severu, dok su kurdski borci iz Jedinica za zaštitu naroda (YPG) napali turske pozicije blizu Tel Rifata, pokrajine na severu Halepa, usmrtivši jednog turskog vojnika.
Ovi napadi i događaji koji su usledili pokazuju da se pojavljuju značajne pukotine u rusko-turskom savezu, dok se ove dve strane bore da implementiraju dogovorene prekide vatre.
Do sada su Rusija i Turska skoncentrisale svoju saradnju u Siriji na zajednički interes suzbijanja američkog pritiska. Pa ipak, velike razlike je sve teže ignorisati: Moskvi je ponestalo strpljenja sa Ankarom i njenom nesposobnošću da obuzda HTS i osigura punu implementaciju demilitarizovane zone, dok je turska strana postala frustrirana jer ruska obećanja da će isterati YPG iz Tel Rifata još nisu ispunjena.
Nepoverenje je produbljeno posle 2. maja, kada je turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu najavio da su Turska i SAD blizu uspostavljanja “bezbednosne zone“ istočno od reke Eufrat, duž sirijsko-turske granice. Čavušogluova izjava je verovatno uznemirila Moskvu, koja je odlučila da pojača pritisak na dve glavne zone o kojima Turska vodi računa: Tel Rifat i Idlib.
Kratkoročni turski cilj je da u potpunosti kontroliše sirijsko-tursku granicu zapadno od Eufrata i da otvori autoput na relaciji Gaziantep-Halep, što bi dalo turskim biznisima pristup sirijskom tržištu.
Idlib je i za Tursku od strateškog značaja. Ankara strahuje da će, ako sirijski režim zauzme ovu pokrajinu i područja koja je okružuju a koja kontrolišu pobunjenici, izgubiti značajnu političku prednost u sirijskom sukobu i suočiti se sa još jednim velikim talasom sirijskih izbeglica koje beže do njenih granica.
Turski “pokušaj da ima sve” ne daje rezultate
Za Rusiju, Idlib takođe ima značajnu stratešku vrednost jer dve trećine autoputeva M4 i M5 koji povezuju Latakiju sa Halepom i Damask sa Halepom, prolaze kroz ovu pokrajinu. Vraćanje kontrole nad ovim ključnim putevima može pomoći sirijskom režimu sa ekonomskim oporavkom.
U međuvremenu, dva druga faktora mogu dodatno zakomplikovati situaciju za Ankaru. Prvi, SAD su nedavno tražile od turske vlade da odlože kupovinu ruskog raketnog sistema S-400 i nude sporazum istočno od reke Eufrat. SAD su već pokušavale da posreduju između turske strane i YPG-a. Sleđenje tog puta bi moglo izvesti Tursku iz procesa u Astani i ugroziti odnose sa Rusijom.
Do sada je jasno da “pokušaj da ima sve” nije najbolja strategija za Tursku. Ako SAD pojačaju svoj stav u vezi sa S-400, Turska bi mogla biti prisiljena da bira između američkih sankcija koje potkopavaju tursku ekonomiju ili ruske ofanzive u Idlibu koja slabi turski uticaj u Siriji.
Ovi faktori, zajedno sa trajnom neodređenošću u tursko-ruskim odnosima, obećavaju daljnju eskalaciju i nepredvidivost na severozapadu Sirije, zaključuje Al Džazira Balkans.
