Istraživači tragaju širom sveta za ljudima koji bi mogli da budu otporni na virus SARS-CoV-2 koji prouzrokuje Covid-19. U genima nekih osoba mogao bi da bude ključ za lečenje ove bolesti.
Voditelj grupe istraživača, imunolog Evangelos Andreakos, rekao je da se klinička slika značajno razlikuje kod obolelih od kovida, pri čemu neke osobe imaju samo asimptomatsku infekciju dok drugima život bude ugrožen.
– Naše razumevanje patofiziologije kovida koji preti životima značajno je napredovalo od decembra 2019. kad je bolest tek opisana, ali još uvek znamo veoma malo o ljudskoj genetskoj i imunološkoj osnovi urođene rezistencije na SARS-CoV-2 – naveo je Andreakos.
Iako još nema dovoljno informacija o urođenoj rezistencije na virus, istraživači navode da to ne znači da ona ne postoji. Ističu da se ponekad zaraze svi članovi porodice, osim jednog.
Ranije je objavljeno i da osobe sa određenom krvnom grupom imaju manju šansu od razvoja teškog oblika kovida. Reč je o pojedincima koji imaju nultu krvnu grupu. Druge studije su se bavile proteinima, poput receptora ACE2 ili TMEM41B. Čini se da su ti proteini nužni da bi koronavirus ušao ili se umnožio u ćeliji, prenosi Science alert.
Istraživači žele da pronađu pojedince koji su prirodno otporni na SARS-CoV-2 i imaju neke ideje kako bi se to moglo postići.
“Prvo se usrdsređujemo na neinficirane kontakte u porodicama u kojima su osobe sa simptomatskom infekcijom. Nakon toga treba razmatrati pojedince izložene indeksnom slučaju bez lične zaštitne opreme, najmanje sat vremena dnevno tokom prvih tri do pet dana dok traju simptomi u indeksnom slučaju”, navode.
To bi se zatim proverilo sa negativnim PCR testovima i negativnim krvnim nalazima četiri nedelje nakon izlaganja, pri čemu bi se posebno usredsredili na T-ćelije kako bi se utvrdilo da li se osoba zarazila.
Istraživači su do sada pronašli 400 ispitanika koji ispunjavaju kriterijume, ali ih traže i dalje.
Imam preko 80 godina. Moj sin koji živi u istoj kući imao je koronu, prvih 3, 4 dana
nismo ni znali da je on zaražen, jeli smo i boravili u istoj prostoriji. Ostala familija
takođe su bili zaraženi, sa unukom sam se ljubila kad nas poseti, njihovi baba i deda
bili zaraženi, deda bio i u bolnici,
i tek kada su svi išli na testiranje, jer im nje bilo dobro, i bili pozitivni, onda smo se sin i ja odvojili,
ali smo koristili isto kupatilo, dodirivali iste predmete itd. A pre toga jela sam iz iste činije salatu sa sinom.
Znači, bili smo u kontaktu par dana pre i za vreme bolesti. pravo je čudo Božije da se i ja nisam zarazila.Sin mi sada stalno govori kako bih se odmah zarazila da idem među ljude…i da je boljje da budem u kući.
Obzirom na poodmakle godine možda bhb se zarqzila, ali ipak je čudno da sam jedina ostala zdrava.Neću da izazivam sudbinu.