Osnivač Centra za evroatlanstke studije Jelena Milić kaže da za nju nije iznenađujuće što Skupština samoproglašene države Kosovo nije podržala rezoluciju za sprovođenje Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa i ocenjuje da je arogantno i neprimereno to što Priština smatra da sadašnja administracija SAD neće poštovati sporazum Trampove administracije.
Milić kaže da je ta odluka i vrlo korisna, jer se sada zna šta ko o tom sporazumu misli i navodi da je neprijatno iznenađena stavovima zvaničnika Prištine koji smatraju da Vašingtonski sporazumi nisu relevantni međunarodni sporazumi.
Navodi i da ova odluka kosovskih institucija dolazi u važnom periodu kada se, kako kaže, zahuktava obeležavanje važnih godišnjica između Srbije i SAD, što nije samo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, već i 20 godina rada USAID-a i 15 godina saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja.
Milić ukazuje i na selektivnu primenu Vašingtonskog sporazuma koju realizuju kosovske institucije i kaže da nisu vratili priznanje od strane Izraela, odnosno “uzimaju ono što im odgovara, a rezolucijama negiraju ono što im ne odgovara”.
Dodaje da su sada SAD na redu da se odrede prema toj odluci, a da smo na dobrom tragu što se Srbije tiče i da je to ocena na osnovu nedavnih negativnih izjava iz ambasade SAD u Prištini o neučešću Kosova u inicijativi “Otvoreni Balkan”.
Ukazuje na to da u inicijativi učestvuju dve regionalne NATO članice – Severna Makedonija i Albanija.
– Odnos američke administracije prema neučešću Kosova u Otvorenom Balkanu mi daje razlog za optimizam da će se slični stavovi zadržati i sa smenom administarcije i ambasadora SAD u Prištini, što još uvek čekamo. Ova opomena u vezi Otvorenog Balkana mi daje razlog za optimizam – kaže Milić.
Za Milić, odbijanje Vašingtonskog sporazuma u Skupštini Kosova govori i da se onaj deo koji ide u prilog Srbije, a koji se tiče raspodele resursa pre svega na severu Kosova, dobro pregovora.
– Da nije tako Aljbin Kurti bi bio sretniji, imao bi eksplicitniji stav. I predlog upotrebe Gazivoda ide u prilog onome što Srbija tvrdi da ima prostora za kompromis – kaže Milić i dodaje da se nada da bi tako nešto moglo da se desi i sa Trepčom nakon 20 godina.
Podsećajući da se uskoro završaca faza moratorijuma na priznavanje i otpriznavanje nezavisnosti Kosova po Vašingtonskom sporazumu, Milić primećujući da nije sigurna koliko su prištinski zvaničnici ikada to i poštovali, smatra da bi ukidanje moratorijuma bila greška.
Kako navodi, politika otpriznavanja dala je dobre rezultate, ali s obzirom na to da se jednom sa tim stalo, sada je teško uzeti zamajac i krenuti ponovo.
– Srbija treba što bolje da ispunjava svoje obaveze, da ne bude revizionista. Na međunarodnom planu revizionizam međunarodnih sporazuma nije popularan – smatra Milić i ukazuje na to i da se vojska iz Avganistana povlači na osnovu ocena koje je dala Trampova administracija.
Milić kaže da se u poslednjih par meseci vidi jedno gradirano, strukturno pojačanje odnosa između Prištine i Grčke i kaže da bi eventualno priznanje nezavisnosti Kosova jedino trenutno moglo da bude podsticaj i obaveza za Prištinu da krene dalje sa poštovanjem sporazuma.
Dodaje da bi za Srbiju to bila loša vest naročito posle priznanja od strane Izraela, ali primećuje da od svih zemalja koje nisu priznale Kosovo, priznanje Grčke bilo bi najbezbolno i izazvalo bi najmanje posledica u smislu domino efekta.
– Priznanje Grčke je jedino trenutno što postoji kao podsticaj administraciji u Prištini da krene dalje, to bi bila obaveza za veću fleksibilnost Kosova, a to bi bio veliki ustupak Grčke koja bi za to tražila kompenzaciju o objedinjenju Kipra i mislim da objedinjenje Kipra i razdvajanje Kosova mogu da idu u istom paketu – kaže Milić.
