Da li možemo da putujemo kroz vreme?

pixabay.com

Mogućnost putovanja kroz vreme uzbuđivala je ljudski rod stotinama godina, inspirišući bezbroj knjiga, i u novije vreme, filmova.

Sposobnost kretanja ne samo kroz svemir već u prošlost ili budućnost otvorila bi čovečanstvu bezbroj mogućnosti. Navodno, ako bismo se kretali brzinom svetlosti mogli bismo da putujemo kroz vreme.

U jednom od filmova o Supermanu iz 1978. godine, superheroj se vraća u prošlost leteći oko Zemlje u suprotnom smeru njene rotacije brže od brzine svetlosti.

Ovo je neverovatno brzo, jer svetlost se kreće nešto ispod 300.000 kilometara u sekundi. Do sada ljudi se nisu ni približili ovoj brzini. Najbrži objekat koji je napravio čovek, svemirska sonda, putovao je samo 150 kilometara u sekundi.

S obzirom na pravi tehnološki napredak, da li je teoretski moguće da putujemo brže od brzine svetlosti, pa tako, poput Supermena, putujemo kroz vreme?

“Koliko znamo, ništa ne može ići brže od svetlosti. Međutim, ako se putuje približno brzini svetlosti, vreme se više ne ponaša onako kako smo navikli, pa se na taj način može napredovati u vremenu brže od onih koji se kreću sporije. Dakle, teoretski je moguće putovati u budućnost, ali se nije moguće vraćati u prošlost”, napominje astrofizičar dr Šon Mat sa Univerziteta u Ekseteru.

Takođe, moramo imati na umu, kako navodi profesor Erik Tajtli, astronom sa Univerziteta u Edinburgu, kad kažemo brzina svetlosti, to se odnosi na brzinu svetlosti u vakuumu. Svetlost je sporija kada se kreće kroz vodu ili vazduh.

“Ako bi nešto (materija ili informacija) putovalo brže od brzine svetlosti u vakuumu, onda nije jasno kako bi percipiralo pravac vremena i kako bismo mi kao spoljni posmatrači percipirali njegovo ponašanje u našem vremenu i prostoru”, naglašava dr Tajtli i priznaje da voli film o Supermenu, ali da je putovanje superheroja u prošlost kako je prikazano u filmu, sa naučne tačke gledišta, čista glupost.

Da li drugačije doživljavamo vreme kada putujemo velikom brzinom?

Ajnštajnova teorija relativiteta određuje da vreme nije univerzalno – ono je relativno. Eksperiment Hafele i Kitinga iz 1971. godine pokazao je da je sat koji je leteo u avionu nije pokazivao isto vreme kao sat koji je ostao na Zemlji.

Naime, Hafele i Kiting su dva puta leteli oko svet, prvo na istok, zatim na zapad, sa četiri seta atomskih satova sa cezijumom, nakon čega su uporedili “putujuće” satove sa onima koji su ostali u vojnoj pomorskoj opservatoriji Sjedinjenih Država.

Letovi su izvedeni na konvencionalnim avionima na redovnim komercijalnim letovima. Ispostavilo se da je sat u avionu koji se kretao ka istoku, u smeru Zemljine rotacije, radio brže (što je rezultiralo relativnim gubitkom vremena) od onog koji je ostao na zemlji, dok je sat u avionu koji se kretao prema zapadu, suprotno rotaciji Zemlje, imao manju brzinu od onog na zemlji. Ova pojava se naziva „vremenska dilatacija“.

Da li je moguće putovati brže od brzine svetlosti?

Svi stručnjaci se slažu da nije moguće putovati brže od brzine svetlosti, što je takođe precizirano u Ajnštajnovoj teoriji.

Dr Erik Tajtli, objašnjava: „Jasno je da nijedan objekat ili informacija ne može putovati brže od brzine svetlosti. Ne radi se o tome da li imamo dovoljno energije da ga pokrenemo. Gledano spolja, svaka energija dodata telu da bi se postigla i prestigla brzina svetlosti samo asimptotski ubrzava do brzine svetlosti“.

“Asimptotski” znači da se nešto što se više približava brzini svetlosti, to nikada ne dostiže.

Nijedan objekat ne može putovati brže od brzine svetlosti, jer što objekti putuju brže, postaju sve teži. Prema tome, samo svetlost može da putuje brzinom svetlosti – jer nema masu.

Putovanje velikom brzinom će jedino promeniti naš doživljaj vremena, ali putovanje kroz vreme putujući brže od brzine svetlosti, nažalost, nije moguće.