Ni neprijatni mirisi, zbog čega mnogi veruju u detoksikaciju znojenjem, nisu posledica lučenja štetnih materija iz organizma.
Dobar osećaj koji nas prožima prilikom zagrevanja mišića i intenzivnijeg pumpanja krvi kroz srce opravdan je, za razliku od osećaja koji proizilazi iz verovanja da znojenjem izbacujemo toksine iz organizma. Prava detoksikacja odvija se u skroz suprotnim organima.
Mnoge saune i teretane pozivaju na zdravo znojenje – znojenje kojim se izlučuju toksini iz organizma, i mada nije tačno, ipak je logično zbog čega mnogi ljudi veruju u ovu tvrdnju: Znojenjem se izlučuju i neprijatni mirisi kroz pore, što mnogi povezuju sa pražnjenjem takvih sadržaja, neprijatnog mirisa, iz tela.
Istina je da jedva bilo kakva štetna materija može da se izluči putem znoja. Znoj uglavnom čini voda, plus određena koncentracija natrijuma, hlorida i kalijuma, a ponekad su prisutni i proteini ili masne kiseline. Sadržaj nekih “toksina” prisutan je u tragovima i one su daleko manje od količina koje bubrezi i jetra stalno izbacuju.
Toksini koji najviše zabrinjavaju ljude, kao što su pesticidi, ostaci plastike ili oni koje unosimo disanjem zagađenog vazduha, uglavnom se rastvaraju u mastima, a ne u vodi, tako da će teško da se izluče putem znoja, koji je prema sastavu 99% voda, objasnio je dermatolog Cipora Šainhaus, za Vajs.
Zašto znoj neprijatno miriše?
Kada je reč o neprijatnom mirisu znoja, on ne dolazi od toksina, već od sastava vaše sopstvene kože. Postoje dva tipa znojnih žlezda – ekrine i apokrine. Ekrine žlezde se nalaze svuda po telu, i znoj koji one proizvode namenjen je hlađenju tela. Takva znoj obično nema nikakav miris, osim ukoliko ne dođe u dodir sa bakterijama na koži, ili ukoliko ste prethodno jeli oporu hranu, kao što je beli luk ili kupus. Znoj nakon konzumiranja alkohola takođe može da ima specifičan miris zbog oslobađanja acetosirćetne kiseline, koja se oseća kao sirće. I u tim slučajevima znojenjem se oslobađa samo miris, ne i toksini.
Apokrine žlezde luče znoj prepoznatljiv po neprijatnom mirisu, zbog toga što su smeštene na prevojima – prepone i pazuh. Sama znoj je i u ovom slučaju “mlečna” i bez mirisa, međutim, u dodiru sa bakterijama sa kože nastaje čitav spektar neprijatnih mirisa.
Nasuprot efektima nepostojećeg detoksa, znojenjem se dešava jedan proces, koji čini više štete nego koristi – dehidratacija. Ukoliko tokom znojenja ne nadoknađujemo izgubljenu vodu ometamo bubrege u vršenju njihove glavne funkcije – a to je ispiranje toksina iz organizma. Ovo ne znači ni da znojenje nije zdravo, već da bi trebalo da bude praćeno nadoknadom izgubljene vode iz organizma kako bi sve funkcionisalo kako treba.
