Kada lift sporo radi, ako dugo čekate sto u restoranu ili naručenu kafu, dok stojite u redu, spisak je dugačak. Svakodnevne neprijatnosti mogu da nas zbune, ali možemo naučiti da budemo strpljiviji u takvim trenucima.
Svako od nas ima trenutke kada gubi kontrolu i pokušava da ostane miran pred frustracijom, nevoljama ili patnjom, koje se jednim imenom nazivaju strpljenje. Veoma je važno naučiti na koji način treba da se nosimo sa stresom, frustracijama, obavezama.
– Svi imamo neka očekivanja o vremenu koje treba da potrošimo za čekanje u redu, da negde stignemo, ili kako bi neko drugi trebalo da se ponaša, kako bi mi trebalo da se osećamo. Kada su ta očekivanja prekršena, često naše emocije postaju čudne – istakla je Sara Šniker, vanredni profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu Bejlor.
Svoja istraživanja profesorka Šniker objavila je u studiji i istakla da smatra da nestrpljenje nije uvek loše, ali ljudi koji su hronično nestrpljivi mogu da dožive više stresa, što povećava rizik od zdravstvenih problema, naročito kardiovaskularne probleme.
– Moguće je vežbati strpljenje kako bi sebi olakšali trenutke u kojima je ono neophodno. Važno je šta se dešava u vašoj mozgu i telu kada ste nestrpljivi? Vaše emocije se aktiviraju, broj otkucaja srca se povećava.Često se pojavljuje i anksioznost ako se nešto ne dogodi na vreme. To može da bude nestrpljenje koje je vođeno besom kada se fiziološki sistem čoveka uzbuđuje i počinje da ulazi u stresnu reakciju, tip uzbuđenja naziva se – bori se ili beži – ističe psiholog i dodaje:
– Ponekad nam nestrpljenje pomaže da usmerimo pažnju i priprema nas za akciju. Ali kada je u pitanju situacija koju ne možete da kontrolišete ili nemate mnogo toga što možete da uradite, promenite sopstvenih emocija je opcija koju imate, smanjite ih i vratite se u stanje smirenosti.
Kako da postanemo strpljiviji?
Prema mišljenu profesorke, nova procena situacije u kojoj razmišljate iz nove perspektive pitajući se koje pozitivne stvari mogu proizaći iz negativne situacije, može da vam pomogne da izgradite strpljenje, da postanete svesni emocija i identifikujete šta osećate i zašto.
– Uradili smo studije koje se bave vrlinom strpljenja kod psihijatrijskih pacijenata hospitalizovanih zbog rizika od samoubistva ili drugih psihijatrijskih poremećaja. Otkrili smo čak i među tom populacijom da su oni koji su bili strpljivi bili u stanju da se efikasnije nose sa krizama.Čak i u akutnim slučajevima patnje, strpljenje može pomoći u oporavku osobe – rekla je Sara Šniker.
Vežbanje strpljenja može biti teško u situaciji koja je stresna, kao što je čekanje rezultata koje ste radili. Ali za stvaranje navika za vežbanje strpljenja, istraživanja ukazuju da se toj veštini treba učiti u dnevnim obavezama, kada ne žurite. To će vam doneti olakšanje kada je u pitanju strpljenje u situacijama koje su stresne i važne za vas.
– Takođe možete izgraditi svoje strpljenje tako što ćete povećati sposobnost da prepoznate i imenujete svoje emocije. Ako promenite način na koji razmišljate, to će promeniti i vaše osećanje, ali prvo morate da znate šta osećate – zaključila je Sara Šniker, vanredni profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu Bejlor.
