Prošlo je mesec i po dana kako studenti i učenici širom Srbije u vanrednom stanju nastavu prate preko različitih platformi i aplikacija. Postavljani su novi izazovi školstvu i IT svetu sa kojim su svi uključeni morali efikasno da se izbore kako studenti i učenici ne bi propustili gradivo i na zadovoljavajući način uspeli da završe svoje obaveze.
Dok su pojedini fakulteti morali da učine poseban napor kako bi brzo uspostavili onlajn nastavu, Filološki fakultet već 12 godina razvija razne vidove nastave na daljinu, a naročito putem platforme Moodle koju koriste svi studenti i predavači.
Profesorka dr Ljiljana Marković, v.d. dekana Filološkog fakulteta smatra da je onlajn učenje dragoceni didaktički milje za sve nivoe školovanja.
– I pre vanrednog stanja, a pogotovo u uslovima vanrednog stanja, onlajn učenje je dragoceno zbog toga što prvi put omogućava da se, zahvaljujući novim tehnologijama, odnosno konkretno Moodle platformi, Zoom-u, Skype-u i ostalim platformama, jedna didaktička paradigma, a to je princip autonomije učenja, odnosno da se svet učenja i nastave, pedagoški okvir, u kome se učenje i student nalaze u centru univerzuma učenja, proširi sa rada u malim, minijaturnim grupama mentorskog rada, to jest tutorstva na rad sa studentima u velikim grupama – navela je profesorka Marković za b92.net.
Osnovno pitanje koje se postavilo pri uvođenju vanrednog stanja i učenja na daljinu jeste da li profesori i nastavnici mogu da pravično ocene studente i učenike na ovakav način, ali i da li studenti i učenici mogu da adekvatno nauče potrebno gradivo. Profesorka Marković, koja godinama i lično aktivno učestvuje u razvoju nastave putem digitalne tehnologije, smatra da ovo apsolutno ne predstavlja nikakav problem.
– Studenti rade po individualno skrojenom planu učenja za koji su pokazali lično interesovanje i opredeljenost, tako da su rezultati odlični. Čovek je odličan u onome što njega interesuje da nauči. Prednost ovakvog koncepta je što profesori studente mogu adekvatno da ocene, jer je predstavljanje znanja od strane studenata prezentacija kritičkog i kreativnog znanja, tako da je to mnogo objektivnije nego propitivanje napamet naučenih činjenica. Omogućava kritično razumevanje i kreativnost u reprodukciji ovakvog znanja – smatra ona.
Dodaje da ovo smatra “ispravnom pedagogijom jer student ima priliku da holistički sagleda određeno pitanje” i da pruži inteligentan i kreativan odgovor, koje nije isti za svakog studenta, već je skrojeno prema njegovim interesovanjima.
Iako Filološki fakultet ima razvijenu platformu, u vreme vanrednog stanja i najbolje postavljena platforma može da iskusi dodatna, neočekivana opterećenja, posebno ako govorimo o jednom od fakulteta Beogradskog univerziteta koji ne samo da ima najviše studenata već i veliki broj kurseva. Postavljanje nastave na onlajn platforme zahteva ogroman rad kako samih nastavnika i saradnika, tako i kompletnog tima IT službe. Profesorka Marković navodi da je postavljeno i opremljeno svih 1543 predmeta na Moodle platformi kao posebne jedinice. Ističe da je njihov server i pre vanrednog stanja bio dotrajao i preopterećen, tako da očekuju da će Ministarstvo u najhitnijem roku obezbediti sredstva za nabavku novog servera, jer je postojeći pred kolapsom.
– Imamo 6790 korisnika, sa preko 67.000 operacija, a broj operacija i potreba studenata je u stalnom porastu – navela je za b92.net.
Filološki fakultet je u skladu sa načelima autonomije Univerziteta svakom nastavniku prepustio slobodu izbora najbolje kombinacije organizacije nastave, a profesorka Marković dodaje da su oni kao uprava Fakulteta i IT služba organizovali i onlajn obuku nastavnika za što bolju organizaciju nastave onlajn.
– S obzirom na dobre performanse ovakve nastave onlajn, Fakultet svakako razmišlja o nastavku ovakvog rada i posle ukidanja vanrednog stanja, te će se razmotriti doakreditacija sadašnjih studijskih programa za onlajn vidove nastave, što bi trebalo da bude pogotovo efikasno u slučaju privlačenja stranih studenata i studenata iz veoma brojne srpske dijaspore – zaključuje profesorka Marković za portal B92.
Da li mislite da i dete od 7 godina, prvi razred, moze da uci na daljinu sa raznim platformama? U nasoj zemlji uci se prvo cirilica, tastature su latinicne? Volela bih da mi neko objasni kako dete da uci u prvom razredu na daljinu!
nikako
Oni imaju TV program sa koga uče, ne koriste platforme za učenje.
Učenje na daljinu je itekako efikasno, ja idem u srednju elektrotehničku školu i uglavnom uopšte ne učim. Pošto smo mi škola koja treba dobro da zna sa uređajima od nas se očekuje mnogo više što se tiče učenja na daljinu, sada ne dižem glavu sa kompjutera, nekad kad mora, učim po ceo dan i imam mnogo bolje ocene.