Po drugi put ove godine pojavile su se ozbiljne zabrinutosti da je Rusija na ivici da izvrši invaziju na Ukrajinu. Desetine hiljada ruskih trupa sakupilo se duž granice dve zemlje, oglašavajući alarm na Zapadu.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u petak je rekao da je otkrio zaveru za puč u koju su umešani Rusi. Svet je na ivici, dok lideri u Vašingtonu i daje razmatraju šta će ruski predsednik Vladimir Putin sledeće da uradi.
Oni bliski Kremlju tvrde da Putin ne želi da započne novi rat u Ukrajini, ali da on ipak mora da pokaže da je spreman za sukob, ako je neophodan, kako bi zaustavio ono što vidi kao egzistencijalnu bezbednosnu pretnju – ekspanziju NATO pakta u zemlji koja je vekovima bila deo Rusije.
“Izolovani i besni lider Kremlja koristi gomilanje trupa blizu Ukrajine da skrene pažnju Sjedinjenih Američkih Država”, piše “Blumberg”. U tome je i uspeo – bivši američki zvaničnici i diplomate kažu da postoji značajn rizik od ruskog upada, “s obzirom na Putinovu istoriju”.
“Ne znamo namere, ali znamo prošlost”
– Ne znamo koje su Putinove namere, ali znamo šta se dešavalo u prošlosti. Poznato nam je kako se pokušava da navede neku iluzornu provokaciju iz Ukrajine ili bilo koje druge zemlje, a potom se to upotrebljava kao izgovor za ono što je Rusija planirala da uradi sve vreme – rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
Bivši stručnjaci i zvaničnici smatraju da je ruski vojni upad u Ukrajinu “snažna mogućnost u bliskoj budućnosti”, ukazujući da Putin ima značajnu prednost nad SAD i NATO u vreme kad su mnoge zapadne zemlje zauzete domaćim problemima.
– Postoji veliki rizik od ruske vojne aktivnosti u Ukrajini u sledećih nekoliko meseci. Svi znakovi ukazuju na veliko gomilanje vojnih kapaciteta – rekao je “Biznis insajderu” Ivo Dalder, bivši američki ambasador u NATO.
Retorika Moskve u ovom trenutku, dodao je, “osmišljena je da pojača tenzije istovremeno bacajući krivicu na SAD i NATO za svaku moguću eskalaciju”. Stručnjak za Rusiju Fiona Hil, savetnica Nacionalnog bezbednosnog veća za vreme administracije Donalda Trampa, rekla je “Biznis insajderu” da je Putin “mrtav ozbiljan” u vezi akcije u Ukrajini.
– Na ovaj ili onaj način, on želi da se Ukrajina neutralizuje – rekla je ona.
– Morate tome pristupiti ozbiljno jer je Rusija prešla Rubikon mnogo puta kad su ljudi rekli da neće – istakla je Hil, ukazujući na rusku invaziju Gruzije 2008, aneksiju Krima 2014. i podršku koju Kremlj pruža pobunjenicima u tekućem ratu u ukrajinskom istočnom regionu Donbas.
“Ukrajina lična stvar za Putina”
Kremlj je, sa svoje strane, porekao umešanost u tekući konflikt na istoku Ukrajine, u kojem je od 2014. poginulo preko 13.000 ljudi. “Blumberg” navodi da je Kremlj svestan da bi bilo koji pokušaj da vojno okupira veće delove ukrajinske teritorije bio osuđen na propast – izazvao bi opoziciju javnosti i potencijalne sankcije Zapada, kako su listu rekli izvori bliski ruskom rukovodstvu.
Ipak, nakon godina otpora sankcijama i drugim pritiscima Putin je sve samo ne kažnjen, uprkos američkim upozorenjima i pozivima iz Francuske i Nemačke.
Kako piše “Blumberg”, Ukrajina je lična stvar za Putina. On je više puta ukazivao da vekovne istorijske i kulturne veze znače da su Rusi i Ukrajinci “jedan narod”. Aneksija Krima – vraćanje zemlje za koju tvrdi da su istorijski ruske i sprečavanje proširenja NATO na crnomorske luke od vitalnog značaja za bezbednost Rusije, kako navodi list, jedno je od postignuća na koje je Putin najviše ponosan.
Putinov poslednji potez izazov je američkom predsedniku Džou Bajdenu, čija je administracija fokusirana na zauzdavanje Kine i izbegavanje uvlačenja u udaljene vojne sukobe. Iako Rusiji manjka kineski ekonomski uticaj, Putin je pokazao da može da napravi mnogo problema, navodi “Blumberg”. SAD su požurile da kod saveznika u Evropi oglase alarm u vezi gomilanja ruskih trupa na granici s Ukrajinom, međutim Kremlj vidi Zapad kao podeljen, sa Evropom kojoj nedostaje moćni lider koji bi zamenio odlazeću dugogodišnju kancelarku Nemačke Angelu Merkel.
“Neverovatna prilika”
Sa istorijskom političkom polarizacijom u SAD, rastućom podelom sa evropskim saveznicima i nejedinstvom među nizom evropskim zemalja, Putin smatra Zapad slabim i vidi “neverovatnu priliku” za iskorišćavanje, rekla je “Biznis insajderu” Hil, dodajući da ruski predsednik zna da “niko od nas ne želi da se bori za Ukrajinu”. Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je rekao da “nijedna od zapadnoevropskih država ne bi želela otvoreni sukob Rusije i NATO”.
– To je moje lično mišljenje, jer niko, čak ni zapadni deo Evrope, ne bi želeo takvu vrstu konflikta. Zato mi se čini da će Zapad uraditi sve što može kako bi izbegao konflikt. U potpunosti sam siguran u to – rekao je on.
“Biznis insajder” podseća da su SAD od 2014. pružile Ukrajini bezbednosnu pomoć vrednu više od 2,5 milijardi dolara i da u američkom Kongresu postoji snažna partijska podrška jačanju te finansijske podrške. Ali, verovatnoća da će SAD poslati trupe da podrži Ukrajinu čak i ako Rusi izvrše invaziju je “ekstremno mala”, ukazuje list.
Bivši američki ambasador u Ukrajini Stiven Pajfer rekao je “Biznis insajderu” da su šanse da Rusija izvrši invaziju “male”, jer bi potencijalni troškovi takve akcije mogli biti veoma visoki – “politička izolacija, više ekonomskih i pojedinačnih sankcija, osnaživanje NATO i, najvažnije, povratak ruskih vojnika u sanducima, što ne bi bilo popularno kod kuće”.
Pajfer je takođe ukazao da Putin ima “sopstvenu logiku”, što otežava da se bilo šta isključi.
– SAD i Evropa moraju da razjasne da će biti “velikih troškova” ukoliko Rusija preduzme vojnu akciju – rekao je on.
– Ako Rusija izvrši invaziju, NATO neće preduzeti direktnu vojnu akciju protiv Rusije. Ali verovatno ćete videti više isporuka oružja od strane pojedinačnih članica NATO Ukrajini i alijansa kao celina bi postala još ozbiljnija u vezi jačanja svojih odbrambenih i stavova odvraćanja protiv Rusije – istakao je Pajfer.
Pola miliona pasoša i odbrana stanovnika
Izvori bliski Kremlju rekli su “Blumbergu” da je Putin iskren kad kaže da ne planira invaziju. Oni kažu da Putin samo mobilizovanjem trupa i demonstriranjem da je spreman da ih upotrebi može da natera Zapad da shvati koliko je ozbiljan.
Ali, pogrešna procena na terenu na istoku Ukrajine mogla bi da izazove sukobe koji bi se otrgli kontroli. Rusija je izdala preko pola miliona pasoša stanovnicima separatističkih regiona što Kijev smatra varkom kako bi legitimizovali vojnu intervenciju.
– Ovo nije zamrznuti konflikt. Rusija ne može da izbegne da brani svoju populaciju – ukazao je Aleksandar Borodaj, bivši separatistički lider, a aktuelni član ruskog parlamenta.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u petak upozorio Moskvu da će biti “troškova i posledica” ako primeni silu protiv Ukrajine, preneo je AP. Stoltenberg je rekao da je rusko gomilanje trupa na granici “neisprovocirano i neobjašnjivo”, upozoravajući da to podiže tenzije.
– Nema sigurnosti u vezi ruskih namera – istakao je Stoltenberg, ukazujući da je “ovo vojno gomilanje od strane zemlje koja je već izvršila invaziju na Ukrajinu”.
Kako je preneo Rojters, američki diplomata za evropske poslove Karen Donfrid rekla je u petak novinarima da su, što se tiče odgovora na rusko gomilanje, “sve opcije na stolu”.
Kremlj je porekao da ima planove za invaziju Ukrajine, kriveći NATO za tenzije. Putin je prošlog četvrtka ponovio da Zapad ne uzima ruske “crvene linije” dovoljno ozbiljno.
– Stalno izražavamo našu zabrinutost u vezi ovog, pričamo o crvenim linijama, ali razumemo da naši partneri – kako da to blago kažem – imaju veoma površan stav spram naših upozorenja i govora o crvenim linijama – rekao je Putin u govoru o spoljnoj politici.
Moskva je u međuvremenu optužila Ukrajinu da je rasporedila polovinu svojih oružanih snaga, to jest 125.000 vojnika u Donbasu, zoni sukoba na istoku Ukrajine gde se vladine snage bore sa separatistima koje podržava Rusija od 2014. godine.
“Nezavršen posao”
Iako Ukrajina nije punopravna članica NATO, više puta je izražavala želju da se priključi paktu, održavajući istovremeno čvrsto partnerstvo. To je, kako piše “Biznis insajder”, razbesnelo Putina, bivšeg operativca KGB, koji povećanje američkih i NATO vojnih aktivnosti u Ukrajini smatra velikom pretnjom ruskoj bezbednosti.
– Putin je umešan u strategiju ometanja sa ciljem sejanja razdora u Evropi i regionu kako bi se obezbedio da se on i Rusija ne ignorišu – smatra Dalder.
Hilova je ukazala da ruski predsednik stavlja Ukrajinu “u vrh hijerarhije pitanja koja on želi da reši” u smislu da se njegove crvene linije u Evropi prepoznaju i poštuju.
– Putin gleda na Ukrajinu kao na nezavršen posao – istakla je Hil, navodeći da bi on bio otvoren za postizanje diplomatske rezolucije, ali da bi mogao da “stvari odvede dalje” ako oseti da se Rusija ne uzima za ozbiljno.
– Jedini način na koji će Putin izgubiti prednost koju ima nad Zapadom kad je reč o Ukrajini je ako postoji kolektivni, siloviti, diplomatski odgovor. Veliki izazov je za Evropu – zaključila je Hil, ukazujući da SAD ne mogu ovo same da reše.
Iako Zapad i Rusija mogu koristiti rizik od konflikta da sprovode svoje političke ciljeve u Ukrajini, “nijedna strana nije zainteresovana za stvarni rat”, rekao je “Blumbergu” Ivan Timofejev, programski direktor Kluba Valdaj kojeg podržava Kremlj.
– Međutim, istorija zna mnogo primera kad racionalne kalkulacije nisu uspele da okončaju eskalacije – istakao je.
Cist marketinski test NATO-a …
– Ne znamo koje su Putinove namere, ali znamo šta se dešavalo u prošlosti. \”Poznato nam je kako se pokušava da navede neku iluzornu provokaciju iz Ukrajine ili bilo koje druge zemlje, a potom se to upotrebljava kao izgovor za ono što je Rusija planirala da uradi sve vreme\” – rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
Rece covek i ostade ziv. Znaci Srebrenica, Racak su Vase delo, a ne Srpski zlocin i boze sacuvaj genocid.