Stručnjaci upozoravaju da će se kozmetički proizvodi deklarisati kao prirodni nakon što sadrže samo dva prirodna sastojka. Stoga nemojte slepo verovati natpisima na proizvodima, nego idite korak dalje i proverite sastav.
Naravno, u svakoj kozmetici, bila ona prirodna ili ne, postoje dobri i loši sastojci, zabranjeni i dozvoljeni. Gotovo sve što stavljamo na lice sadrži bar nešto što nije prirodno, a to ne znači nužno da je sastav loš. Često verujemo onome što čujemo u medijima i na reklamama, onome što nam govore prodavci, a pitanje je koliko je dobro njihovo znanje o sastavu. Istina je da postoje hemikalije koje su loše za naše zdravlje, ali se sve ređe nalaze u našoj kozmetici.
Prirodna kozmetika – da li je zdrava?
Jedan od onih sastojaka na listi zabranjenih je, na primer, olovo, koje je često prisutno u lakovima za nokte i ruževima. Ali, ako je reč o propisanoj količini definisanoj Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta široke potrošnje, reč je o toliko malim količinama da vam neće naštetiti.
Sam po sebi ovaj metal nije otrovan, ali su otrovna isparavanja olova ili pak olovna prašina. Kada uđe u organizam, olovo ostaje i taloži se, čime sve više i više šteti ljudskom organizmu. Kulminativno efekt trovanja znači da se olovo nakuplja u kostima i ne može da se izluči spontano iz organizma. Da bi se organizam očistio od nakupljenih otrovnih elemenata olova, potrebno je posebno lečenje.
Za razliku od olova, visoke koncentracije određenih hemikalija nisu uvek nužno loše. Na primer, hijaluron koji se nalazi u mekim vezivnim tkivima, u tečnosti koja okružuje oči i nekim hrskavicama, može da se unosi u većoj količini jer vezuje vlagu u kožu.
Ono što je još bitnije od svega je – piše li na bočici prirodno ili ne, i mnogo je važniji količinski sastav te koliko su pojedini sastojci opasni za zdravlje. Nemojte se bojati svih hemikalija, nego istražite šta najbolje odgovara vašoj koži.
