Nakon odluke poljskog Vrhovnog suda rastu sumnje da je ta zemlja pred izlaskom iz Evropske unije. Ali do toga definitivno neće doći, smatra urednik redakcije DW na poljskom Bartoš Dudek.
Presuda Ustavnog suda Poljske je skandal za pristalice sve ujedinjenije Evropske unije. Poljske sudije zaustavili su sudsku praksu Suda EU. Prema njihovom tumačenju, Sud EU prekoračuje svoje nadležnosti kada donosi presude o poljskim zakonima kojima se određuje način imenovanja sudija i ustrojstva poljskog pravosuđa. Poljska nije dala Sudu EU takva ovlašćenja u evropskom ugovoru koji je na snazi, ocenio je sudija u Varšavi.
Spor oko nadležnosti između nacionalnih ustavnih sudova i Suda EU nije nov. Zapravo, kako je nedavno u jednom intervjuu objasnio bivši predsednik nemačkog Saveznog ustavnog suda Andreas Foskule, unutar Unije postoje dva mišljenja.
Prvo je da Sud EU i Evropska komisija pretpostavljaju da evropsko pravo ima prednost nad nacionalnim pravom u zemljama, članicama Evropske unije i da, u skladu s tim, Sud EU uvek ima poslednju reč. Drugo, koje zastupaju mnogi ustavni sudovi država-članica EU, pretpostavlja da su države-članice evropskim institucijama dale samo određena, jasno definisana ovlašćenja.
Iskreno rečeno, to je nerešiv spor oko toga ko kosi, a ko vodu nosi. Nemački Savezni ustavni sud, koji se smatra izrazito proevropskim, već nekoliko puta je vratio Sud EU u njegove okvire, tamo gde mu je i mesto – poslednji put u maju 2020. u presudi o prodaji obveznica Evropske centralne banke.
Novac u zamenu za vladavinu prava?
Glavni problem je u tome što Evropska unija nije savezna država. Pokušaj donošenja evropskog ustava s tim ciljem propao je 2005. godine, nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji, a bez obzira na sav entuzijazam kada je reč o federalnoj Evropi, koja sve više srasta. Demokrate moraju prihvatiti tu odluku iz 2005, baš kao i činjenicu da je sadašnja Evropska unija nedovršena zgrada, podignuta na kompromisu.
Ali, takođe je tačno da je odluka poljskog Ustavnog suda besplatna karta za nacionalno-konzervativnu vladu u Varšavi da nastavi sa rušenjem vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Kao što se može videti, pokušaj da se to zaustavi pravnim putem nije uspeo. To može da se reši samo političkim putem.
Nacionalno-konzervativni tabor koji vlada u Poljskoj, slavi presudu kao “pobedu suvereniteta”. Takva retorika namenjena je tvrdom jezgru u njihovom biračkom telu. Iskustvo nas je naučilo da to može da bude i manevar kako bi se skrenula pažnja, jer teško je zamisliti da Varšava želi da se odrekne milijardi iz Brisela. Kako sada stvari stoje, izgleda da će u najmanju ruku deo kontroverzne pravosudne reforme uskoro biti povučen.
Varšavska presuda pomaže premijeru Mateušu Moravjeckom, koji je među svojima označen kao “slabić”, da na unutrašnjem planu sačuva obraz, a da istovremeno postigne i spoljnopolitičke kompromise sa Briselom. Novac u zamenu za vladavinu prava – tako bi mogao da glasi moto. Sada se traži veština pregovaranja. Poljska još nije izgubljena za Evropu, zaključuje Dojče vele.
