Ekonomske posledice pandemije, pokušaj da se dijalog Beograda i Prištine vrati u kolosek, rivalstvo velikih sila, ali i dolazak novog visokog predstavnika ključni su izazovi koji Zapadni Balkan očekuju u sledećoj godini. Za analitičara iz Vašingtona Obrada Kesića smena Valentina Incka možda je i važnija od dolaska nove administracije u SAD.
Najava odlaska Valentina Incka sa mesta visokog predstavnika posle više od decenije izaziva strah među bošnjačkom političkom elitom jer se kao kandidat pominje Nemac Kristijan Šmit. Kako objašnjava Kesić, taj nemački političar u javnosti je poznat po tome što ima izvesnu naklonost prema hrvatskim stavovima, pa se Bošnjaci plaše da će novi visoki predstavnik stati na stranu Hrvata. Pritom, dodaje ovaj analitičar, veruje se i da je izbor novog visokog predstavnika rezultat dogovora Nemačke i Rusije.
Dolazak novog visokog predstavnika u BiH dogovor Nemačke i Rusije?
– U novonastaloj situaciji to je mnogo važnije nego dolazak nove administracije u Vašingtonu zato što taj dolazak, ako je postignut između Nemačke i Rusije, predstavlja novi momenat što se tiče Zapadnog Blkana jer je bilo skoro nemoguće pomisliti da bi se Nemci dogovarali sa Rusima oko bilo kog značajnog poteza a da se nisu konsultovali sa Amerikancima – ocenjuje Kesić.
Po njegovom mišljenju, to govori o tome da će odnosi između Vašingtona i Brisela biti mnogo složeniji nego što se veruje, kao i da se ne može očekivati da će s povratkom demokrata na vlast u Americi Albanci i Bošnjaci moći da uživaju blanko-ček da mogu da postavljaju maksimalističke nacionalne ciljeve a da će imati podršku od strane Vašingtona.
Kesić podseća da je uobičajena percepcija da je je poraz Trampa gubitak i za Srbe i za Republiku Srpsku, a kako kaže, grade je političke opcije koje bi želele da se vrate na vreme kad su uživale potpuno podršku iz Vašingtona.
– Međutim, kad je Hilari Klinton bila postavljena za državnog sekretara nije došlo do značajnije podrške politike prema regionu. Sličan je momenat sada, samo što su mnogo teži globalni izazovi, od korona virusa do novog svetskog poretka koji je u izgradnji i gde nismo sigurni kako će da izgleda. U tom kontekstu ne moramo strahovati da će doći do naglih promena ili do okolnosti koje će biti negativne za Srbe i Republiku Srpsku – uveren je naš sagovornik.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe da je još u novembru u Berlinu saznala da će Kristijan Šmit biti novi visoki predstavnik i da je to bilo iznenađenje za sve. Ona to stavlja u kontekst namere EU i Nemačke da se ozbiljnije pozabave BiH, ali napominje da su bilo kakve promene moguće samo uz saglasnost sva tri naroda koji žive u toj zemlji.
Ekonomija će odrediti sve ostalo
Sagovornici Sputnjika smatraju, ipak, da će najteži izazovi za region u narednoj godini biti ekonomski. Kesić upozorava da oni mogu da izazovu širu nestabilnost u svim zemljama regiona, pa i da iskomplikuju ionako složene političke priče.
– Ekonomija će odrediti sve ostalo. Tu Srbija bolje stoji od drugih. To nije utešno u situaciji u kojoj se nalazi globalna ekonomija ali vredi to pomenuti. EU će se izvlačiti iz krize uz pomoć nemačkog motora i već prve naznake i projekcije za sledeću godinu daju nadu da će ta moćna privreda povući i evropsku privredu i sve nas. Ekonomija je prva i sav fokus će biti na tome – slaže se i Grubješićeva.
Dijalog sa Prištinom kompleksan proces
Kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Grubješićeva podseća da je posrednik EU Miroslav Lajčak neposredno po imenovanju pokazivao ničim izazvani optimizam, ali je nedavno dao realističniji intervju gde je rekao da je to kompleksan proces i da će ići sporije nego što se očekivalo.
– Pred samim izaslanikom i dijalogom su velike prepreke. Potrebno je da EU nađe modalitet uz pomoć SAD da se dijalog vrati u kolosek. Međutim, kriza u Prištini će to odložiti, iako se i ranije znalo da je vlada Avdulaha Hotija slaba – ističe naša sagovornica.
Nikom nismo prioritet a svi se bave nama
Kesić kao još jedan izazov izdvaja sukob velikih sila koji će se odraziti i na region.
– Srbija i Republika Srpska će imati velike izazove da nastave da se snalaze sa pritiskom kom će biti izložene vezano za odnose sa Rusijom, pogotovu u sektoru energetike, ali i zbog odnosa sa Kinom – navodi Kesić.
Kako napominje, Kinezi će biti pod velikim pritiskom gde god da se pojave, a pogotovu u Evropi, biće biđeni kao neko ko ugrožava i američke, i evropske interese.
– Paradoksalno je da ni Zapadni Balkan ni Srbija nisu na listi prioriteta ni SAD, ni Rusiji, ni Kini a ipak se svi bave nama i svi su prisutni na ovom malom prostoru – zaključuje Suzana Grubješić.
