Da li je Moskva imala ulogu u iranskom napadu na Izrael?

EPA-EFE

Ruski mediji pohvalili su “čvrstu i promišljenu akciju” iranskog režima i ismevali američku slabost.

Švajcarske novine “Ton” i francuski “Parizjen” složili su se u stavovima da je Rusija bila oprezna da ne osudi napad koji je Iran pokrenuo na Izrael, i da je Teheran u svom napadu imao koristi od ruskog iskustva u vazdušnim napadima velikih razmera, iako su se razišli po pitanju obrade ove teme i nekim njenim detaljima.

“Ton” je govorio o izjavama koje su stizale od zvaničnika, pa je tako izraelska ambasadorka u Moskvi Simon Galperin izjavila: “Očekujemo da će naše ruske kolege osuditi nezapamćeni iranski napad na izraelsku teritoriju.”

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spolnih poslova, burno je odgovorila:

“Simona, podseti me kada je Izrael osudio ijedan napad kijevskog režima na ruske regione? Ne možeš da se setiš? Ne mogu ni ja, ali sećam se redovnih izjava izraelskih zvaničnika koji podržavaju kriminalne i terorističke akcije preduzete u Ulici Bankova”, misleći time na predsedničku rezidenciju u Kijevu.

Napad Teherana inspirisan ruskom strategijom

List ističe da je to stajalište koje je Moskva čini se ovog puta zauzela, dok su ruski mediji pohvalili ”čvrstu i promišljenu akciju” iranskog režima i ismevali američku slabost.

“Ton” dalje navodi da su ruski stručnjaci ukazali da je napad Teherana bio direktno inspirisan ruskom strategijom “napada različitim sredstvima” u Ukrajini, do te mere da su se pojedini pitali da li su Iranci kontaktirali vojne savetnike iz Rusije, napominjući da je cilj ovih napada bio da izazovu maksimalnu štetu.

Strategija učestalih naleta dronova, prema novinama, pruža mogućnost za “izviđanje napadom na bojno polje”, kako to nazivaju ruski stručnjaci. Takođe, primorava neprijateljske sisteme protivvazdušne odbrane na rad, otkrivajući tako njihove lokacije. Upravo je to ono što ruska vojska radi sa svojim iranskim dronovima kako bi uništila baterije “Patriota” u Ukrajini.

Švajcarski list citira Sašu Kotsa, dopisnika dnevnog lista “Komsomoljskaja pravda”, koji je rekao: ”Zahvaljujući ovom napadu, Iran je sigurno stekao uvid u delovanje protivvazdušne odbrane u celom regionu, a ne samo izraelske “Gvozdene kupole”. Na osnovu ovih saznanja mogu se planirati novi i efikasniji napadi.”

Rusi brane Iran, a osuđuju Izrael

S druge strane, list “Parizjen” usmerio je pažnju na reakcije Moskve u kojima se stavlja naglasak na iranski “čin samoodbrane”, nakon “snažnih osuda” izraelskog napada na Damask pre dve nedelje. Takođe, skreće se pažnja na saopštenja pojedinih ruskih službenih medija koji su istakli da sve što su tenzije na Bliskom istoku veće, to je situacija Rusije bila bolja.

David Teurtri, predavač na Katoličkom institutu za diplomske studije, rekao je da Moskva igra ”prilično složenu igru balansiranja na Bliskom istoku, jer bi ulazak u eskalaciju zakomplikovao situaciju za ruske oružane snage prisutne u Siriji”.

Igor Delano, zamenik direktora Francusko-ruskoe opservatorije, smatra da bi kriza mogla da ”poremeti pomorski saobraćaj i ruski izvoz, a sukob bi mogao da podstakne regionalne sile da pokušaju da nabave nuklearno oružje, što Rusiji ne odgovara”.

Novine su naglasile da David Teurtri i Igor Delano odbacuju mogućnost da su sličnosti koje su pojedini primetili između iranskog napada i metoda koje su koristili Rusi u Ukrajini posledica ruskih saveta Teheranu u vezi s ovim planom.

“Rusija i Izrael”, smatra Delano, ne žele “prekid odnosa” i “nastaviće sa još srdačnijim odnosima kada napetosti prestanu.”

Teurtri proširuje te granice na ceo region, gde Moskva, prema njegovom mišljenju, ima ulogu arbitra, odnosno jedine supersile koja razgovara sa svima u regionu i nema interes da se opredeli ​za jednu ili drugu stranu u slučaju “izbijanja požara”.