Pacijenti u Hongkongu, Holandiji i Belgiji pozitivni su na SARS-CoV-2 – mesecima nakon što su već jednom preležali Covid-19. Da li to znači da nema imunološke zaštite nakon prve infekcije?
Tokom pandemije više puta je bilo izveštaja o mogućim ponovnim infekcijama koronavirusom. Međutim, kasnije bi se ispostavilo da se radilo o greškama, prethodnom pogrešnom negativnom testu ili ostacima virusa od prve infekcije.
Ali sada su ponovne infekcije dokumentovane u Hongkongu, Holandiji i Belgiji. U svim slučajevima, pacijenti koji su se oporavili od Covida-19, mesecima kasnije su ponovo inficirani – naizgled mutiranom varijantom SARS CoV-2.
Sredinom marta, jedan 33-godišnjak iz Hongkonga imao je blage simptome Covida-19 i 26. marta je bio pozitivan na SARS CoV-2. U bolnici je ostao do 14. aprila. Pušten je tek nakon dva negativna PCR-testa.
A onda se tokom poslovnog putovanja u Španiji ponovo zarazio. Rutinski je testiran na aerodromu u Hongkongu 15. avgusta – test je bio pozitivan. Iako nije imao nikakve simptome, iz predostrožnosti je hitno prevezen u bolnicu.
Genetske analize pokazale su da se ne radi o ostacima prve infekcije, već da se zarazio mutiranom varijantom virusa.
– Analize su pokazale da je prvi virusni genom pripadao različitom soju SARS-CoV-2 od ovog drugog“, rekao je dr Kelvin Kai-Vang To, vanredni profesor na katedri za mikrobiologiju na Univerzitetu u Hongkongu (HKU).
On kaže da se te dve varijante virusa razlikuju za 24 nukleotida – gradivna elementa gena.
Odavno je poznato da je SARS-CoV-2 tokom pandemije mutirao nekoliko puta i više puta menjao delove svoje proteinske strukture – što je uobičajeno kod virusa.
Za kineske istraživače je jasno da se u ovom slučaju radi o ponovnoj infekciji. Dakle – čak i nakon preležanog kovida 19, čovek može opet da se zarazi sa SARS CoV-2.
Takve reinfekcije se događaju i sa drugim sezonskim koronavirusima koji dovode do takozvane prehlade, kao što su 229E, OC43, NL63 i HKUI24, tvrde hongkonški istraživači.
Dva slučaja i u Evropi
I Marion Kopmans, virusološkinja i savetnica holandske vlade, kaže da se genetski kôd druge infekcije pacijenta u Holandiji – starijeg čoveka sa slabim imunološkim sistemom – takođe znatno razlikuje od koda prve infekcije. To govori protiv teze da se možda radi o ponovnom izbijanju prve infekcije.
Moguća nova infekcija je nije iznenadila, rekla je Marion Kopmans na holandskom radiju.
– Na osnovu drugih respiratornih infekcija znamo da nismo zaštićeni za ceo život, a ne očekujemo to ni kod Covida-19.
Međutim, sada se mora razjasniti da li se takve ponovljene infekcije javljaju češće ili su to samo pojedinačni slučajevi.
U Belgiji se jedna pacijentkinja razbolela nakon tri meseca. I kod nje je analiza genskih sekvenci otkrila da je virus prilikom druge infekcije imao jedanaest mutacija.
– Ovo nije dobra vest – rekao je virusolog Mark van Ranst za belgijsku televiziju VTM.
Mnogo otvorenih pitanja
Ako se ove ponovljene infekcije potvrde, mnogo toga ukazuje na to da je imunitet na SARS CoV-2 kratkotrajan. Čak i posle preležane bolesti neki pacijenti imaju samo delimičnu imunološku zaštitu – očigledno da antitela ne stvaraju svi pacijenti.
Međutim, čak i osam meseci nakon izbijanja pandemije, mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Naučnicima je teško da steknu pregled situacije jer se širom sveta istraživanja vrše pod velikim pritiskom, a mnogi rezultati se objavljuju brzo i bez neophodne kontrole kolega stručnjaka.
Detaljne studije o slučajevima u Holandiji i Belgiji još nisu dostupne. I o ponovljenoj infekciji u Hongkongu za sada postoje samo odlomci iz stručnog članka koje je reporter lista Saut Čajna morning post (South China Morning Post)objavio na Tviteru. Dakle, ovi rezultati još nisu ocenjeni po važećem međunarodnom protokolu.
Šta ovo znači za vakcinu?
Trenutno se širom sveta testira više od 150 vakcina protiv SARS CoV-2. Rusija je nedavno odobrila vakcinu „sputnjik V“, a u presudnim kliničkim ispitivanjima faze III nalazi se još sedam kandidata za vakcinu.
Ako se ponovne infekcije zaista potvrde, SARS CoV-2 verovatno neće nestati efikasnim kolektivnim imunitetom. Moguće je i da vakcine koje su trenutno još u razvoju – ne nude doživotnu zaštitu protiv agresivnog koronavirusa.
Dok se ne završi klinička faza III i dok ne budu dostupne utemeljene dugoročne studije – ne može se pouzdano reći koliko su ove vakcine efikasne, da li štite od mutacija virusa niti koliko će trajati njihova zaštita.
