Prošlog petka je u Srbiji održan drugi sastanak predstavnika vlasti i opozicije, na kome je kao i na prvom, razgovarano o izbornim uslovima. Prema najava biće održana još dva okrugla stola, a teme su: finansiranje kampanja, pristup medijima i njihova kontrola, funkcionerska kampanja, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.
U nekim pitanjima postignuta je bar delimična saglasnost, ali je i dalje neizvesno da li će biti postignut konkretan dogovor o izlasku svih stranaka na redovne izbore koji bi trebalo da budu na proleće iduće godine. Sagovornici “Vesti” govore o tome da li je moguć dogovor vlasti i opozicije, hoće li sve važnije opozicione stranke učestvovati na izborima, da li će izbori biti legitimni ako na njima ne učestvuju sve stranke.
Miroslav Antonović, Beč, Austrija
– Od dogovora nema ništa. Dogovor ne žele kako SNS, tako ni opozicija. SNS-u odgovara aktuelno stanje, a opozicija ne zna kako da motiviše svoje biračko telo da izađe na glasanje. Ovi razgovori se vode samo da bi se zadovoljili zahtevi međunarodne zajednice. Svet od vlasti zahteva dijalog sa opozicijom, a i opozicija je pod pritiskom jer međunarodna zajednica ne podržava nikakve bojkote demokratskih procesa.
Ratomir Matić, Augzburg Nemačka
– Vlast i opozicija u Srbiji su previše udaljene jedna od druge u skoro svakoj značajnijoj temi i oblasti, pa čak i u sitnicama, da bi se između njih postigao dogovor. Šta god da vlast učini, opozicija nalazi zamerke i traži razlog za negiranje i kritiku, umesto da radi na rešavanju krupnih državnih pitanja. Imam utisak da opozicija u Srbiji ne zna šta hoće osim vlasti i protiv svega je što vlast čini. Mislim da sukob vlasti i opozicije podstiču stranci mešanjem u unutrašnje stvari i odnose u Srbiji i to jeste u stvari i najveći problem jer Zapadu nije stalo da Srbija bude stabilna i napredna. Vidi se to i po pisanju i izveštavanju medija koji su pod kontrolom stranaca, kao što i vlast ima svoje medije. Kad bi se i dogodilo da opozicija preuzme vlast u Srbiji, ubeđen sam da bi to dodatno destabilizovali državu jer ona do sada ništa konkretno nije ponudila što bi bilo na korist države i naroda.
Miroslav Petrović, Pariz, Francuska
– Moguć je dogovor, kod nas je sve moguće, ali kod nas dogovor ne mora ništa da znači. Današnja opozicija je tvrdoglava, vlast je uporna i odlučna, tako je uvek i svugde. Do izbora ima vremena, a prema mojoj proceni ne bi trebalo ništa da se menja, istina, ni ovako nije dobro, ali bi moglo da nam dođe još gore, mada bi bilo dobro da bude bolje. Vučić je za mene, a i za Srbiju – odličan. Super je! Sve što je obećao, ispunio je i u Srbiji je život malo lakši nego pre. Terate me da pričam o politici, a ja bih radije o sportu. Hajdeda sve to preslikamo na sport, da uporedimo. U sportu po pravilu ili skoro uvek pobedi bolji, a dogovor među protivnicima se ni u kom slučaju ne toleriše, već podleže drastičnoj kazni. Današnja vlast u Srbiji je bolja od opozicije, opozicija je slaba, neujedinjena, svako bi za sebe, a ni ne znaju šta hoće, nemaju nijedno ime od autoriteta, nikoga kome bi se verovalo i ko bi bio predvodnik. Znači, opozicija mora da se pomiri s tim da je današnja vlast na čelu sa Vučićem veoma jaka, a niko opoziciji ne brani da se dogovara između sebe, pa i da, kao u poslednje vreme, sastanče sa onima koji su na vlasti.
Đorđe Gagić, Bad Homburg, Nemačka
– Sastanak vlasti i opozicije je sasvim normalan u demokratiji. I ovde u Nemačkoj se dešava da se vlada i opozicija sastaju i to nije ništa posebno. Međutim, kod nas se opozicija ne uzima ozbiljno i njihove predloge ne prihvataju. Našoj opoziciji su uskraćeni mediji u Srbiji i to je velika greška vlasti. Samo vidimo Vučića na televiziji. Po meni nema prave ličnosti u našoj opoziciji koja bi mogla nešto da promeni, ali im treba dati mogućnost bar da kažu šta imaju, pa narod da donese odluku za koga će da glasa.
Milanka Pejović, Beč, Austrija
– Teško je zamisliti da vlast i opozicija mogu postići dogovor. Vlast ne želi jaku opoziciju, a opozicija je sada toliko slaba i posvađana da ne želi da izađe na izbore. Svi ovi razgovori se održavaju samo zbog javnosti. Poslednji događaji oko Predsedništva pokazuju da opozicija nema ni ideju kako da zada bilo kakav udarac vlasti. Probijanje policijskih barikada nije pametna ideja i samo još više odbija građane od glasanja za opoziciju, a vlastima daje dalji adut u ruke.
Predrag Stanković, Šmalenberg, Nemačka
– “Ja ne odlučujem da li ću ići na izbore po tome kolika je sila koja me napada, već koliku poslaničku platu i privilegije branim” – ovom rečenicom se može najbolje opisati današnja opozicija, tj. njihov iskren stav. Pregovori o izbornim uslovima između vlasti i opozicije su smejurija, ne znam samo koga će da ubede da su kao uspeli da se izbore za fer izborne uslove. Vlast će napraviti neki ustupak da bi opozicija dala legitimitet izborima učešćem na njima, iako znamo da nema ništa od poštenih izbora i fer uslova, Ali ako oni kažu da će ti izbori biti fer i demokratski, onda ću na takvim izborima glasati za Vučića jer će onda to biti legitimno. To je na primer kao što ne bih mogao da navijam za Đokovića ako bih znao da mu sudija pomaže da pobedi. Tako da oni umesto da krenu u aktivni bojkot kampanje što je jedino razumno preostalo rešenje, oni se bave trgovinom. Ako Savez za Srbiju i ostale opozicione stranke budu učestvovali na narednim izborima zaslužuju da svi propadnu ispod cenzusa i da zauvek nestanu s političke scene.
Ljubiša Vasiljkić, Herisau, Švajcarska
– Uzimajući u obzir da opozicija i veliki broj ministara u Vladi Srbije poput Zorane Mihajlović praktično ne izbijaju iz ambasade SAD, a pojedini i iz nemačke ambasade onda je jasno ko dominira i vlada na političkoj sceni u Srbiji. Ako neka stranka odbija da izađe na izbore, onda je to njen problem i time ne može da diskredituje izbore ili bolje rečeno – sa ili bez učestvovanja tih stranaka izbori su legitimni. Mada sumnjam da će strani mentori tih partija dozvoliti da opozicija bojkotuje izbore. Finansiranje stranaka iz budžeta je nepotreban i neregularan namet na grbači svih građana Srbije. Da li će izbori biti regularni? Znajući da su na prethodnima glasali i pokojnici, onda je jedino pitanje jesu li i do sada uopšte izbori bili regularni. Uz dosadašnju potpunu diskriminaciju i totalno marginalizovanje dijaspore, do sada nijedno glasanje nije bilo regularno, a sumnjam da će i sada biti drugačije. Dok ne bude uvedeno i dozvoljeno elektronsko glasanje neće biti regularno nijedno glasanje. Znajući da dijasporu najvećim delom čine državljani Srbije koji se nalaze u biračkim spiskovima, onda je država dužna da im omogući adekvatno glasanje u zemljama u kojima žive i rade. Uzimajući u obzir koliki je devizni priliv od dijaspore, onda država ne samo da treba zakonski, nego i moralno. uz dužno poštovanje da dijaspori obezbedi elektronsko glasanje. E sada, pošto kod elektronskog glasanja postoji veoma mala ili skoro nikakva verovatnoća da se manipuliše glasovima to zabrinjava i opoziciju i vlast. Inače, u Srbiji ne postoji opozicija kojoj je stalo do bolje budućnosti Srbije i njenih građana. Cilj opozicije je srušiti Vučića i preuzeti vlast bez ikakvog programa za bolje sutra.
