Dodela najvišeg nemačkog odlikovanja Angeli Merkel naišla je na protivrečne reakcije. Na meti kritika našao se i predsednik Štajnmajer zbog govora o zaslugama bivše kancelarke.
U javnosti se retko viđa. Povukla se u privatnost i navodno piše knjigu o svojoj političkoj karijeri. Ali, sada se ponovo našla u centru pažnje. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u ponedeljak 17. aprila bivšoj kancelarki Angeli Merkel dodelio je Veliki krst za zasluge za narod. To je najviše odlikovanje koje postoji u Nemačkoj.
Njegov govor bio je pun hvale: “Vi ste pomogli našoj zemlji ponovo do ekonomskog uspeha, u izazovima kakvih nikada pre nije bilo. (…) Šesnaest godina ste radili za slobodu i demokratiju, za našu zemlju i dobrobit njenih ljudi. Neumorno, a ponekad i na granici svojih fizičkih snaga.”
Podsetivši da je tokom njenih mandata bilo vanrednih situacija, poput velike finansijske krize ili pandemije koronavirusa, Štajnmajer je rekao da se može raspravljati o različitim putevima za izlazak iz krize, ali, naglasio je, “nema mnogo zemalja koje su tu fazu prevladale tako dobro kao Savezna Republika Nemačka.” Zaključio je da je na kraju kancelarkinog mandata Nemačka iza sebe imala 16 godina skoro neprekidnog ekonomskog rasta.
I dok je iscrpno govorio o zaslugama bivše kancelarke, samo nakratko se osvrnuo na kritike na račun njene politike prema Rusiji, za koju je i on delimično odgovoran kao ministar spoljnih poslova u jednom periodu. Rekao je da brutalni agresorski rat Rusije protiv Ukrajine “od svih nas traži novo premišljanje, prisiljava nas na preispitivanje pozicija”.
Ko nije bio pozvan?
Zanimljiv je bio spisak gostiju koji su prisustvovali dodeli odlikovanja. Među njima nije bilo nikog iz aktuelnog rukovodstva njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU), sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), niti tradicionalnog koalicionog partnera CDU, Slobodne demokratske stranke (FDP).
Ona je pozvala samo dvadesetak ljudi, među kojima su, pored članova porodice, bili njen naslednik, kancelar Olaf Šolc (SPD), četiri bivša šefa njenog kabineta, njena bivša ministarka i sadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bivši selektor nemačke fudbalske reprezentacije Jirgen Klinsman i glumac Ulrih Mates. Prijatelji, koji su, osim politike, za nju, kaže, bili važni.
“Velike zasluge, ali…”
U političkim krugovima reakcije na dodelu odlikovanja su kontroverzne. Dok je generalni sekretar CDU Mario Čaja istakao zasluge bivše kancelarke i izrazio zadovoljstvo jer joj je odata ta posebna počast, potpredsednik iste stranke Karsten Lineman izjavio je da je očigledno da Merkel „ima velike zasluge“, posebno na međunarodnom planu, ali da je pravila i greške, i to „čak eklatantne“.
A generalni sekretar FDP Bijan Djir-Sarak čak je ocenio da Nemačka na kraju mandata Angele Merkel „nije bila u dobrom stanju“.
Ni Levica nema reči hvale za bivšu kancelarku. Predsednica stranke Žanin Visler izjavila je da ne želi da kaže da Angela Merkel nije imala nikakvih zasluga, ali da bi trebalo kritički preispitati njenu vladavinu. Kao negativne posledice, Visler između ostalog navodi rast siromaštva dece i socijalne nejednakosti, kao i nesprovođenje brojnih reformi. I kopredsednik Levice Martin Širdevan je kritikovao: „Bilans Angele Merkel je dvojak i pre zahteva kritičko suočavanje nego odlikovanje.“
Nasuprot tome, iz SPD i Zelenih stigle su pozitivne reakcije. Predsednica Zelenih Rikarda Lang čestitala je bivšoj kancelarki: „Verujem da je Angela Merkel u svojih 16 godina na vlasti obeležila ovu zemlju kao gotovo niko drugi.“ Ne morate se slagati s njenim kompletnim političkim delovanjem da bi se priznale njene zasluge, rekla je Lang.
Merkel, Štajnmajer i Rusija
Ni nemački mediji nisu jedinstveni u mišljenju o dodeli visokog odlikovanja bivšoj kancelarki. Tako “Noje osnabriker cajtung” ističe pak da na kraju kancelarkinog mandata Nemačka nije bila savršena, ali jeste bila jaka zemlja: „Priznati to ne znači nekritičko ophođenje s njenim kursom, njenim odlukama. Ali, praviti se da je ona sama gradila Severni tok, nije u skladu sa istorijskim događajima.“
Ni “Štutgarter cajtung” ne smatra da bi se prema Angeli Merkel trebalo odnositi samo kritički, ali aludirajući na njenu politiku prema Rusiji napominje: „Protiv preuranjenog proglašavanja za ’sveticu’ dodelom Velikog krsta za zasluge, pre svega govori uporno odbijanje svake samokritike.“
Istog je mišljenja i “Frankfurter algemajne cajtung”: „Iritirajuće je istrajavanje Angele Merkel na tome da je u načelu sve uradila ispravno, a Štajnmajer je sada to još jednom potvrdio. Njemu je njegov orden već siguran, ali politika u kojoj je i on učestvovao nije ga zaslužila.“
I najtiražniji list „Bild“ oštro kritikuje govor nemačkog predsednika i konstatuje da je to pre prikrivena samohvala, nego navođenje zasluga Angele Merkel. Prema mišljenju komentatora tog tabloida, Štajnmajer u svom govoru nije objasnio čime je bivša kancelarka zaslužila tu najvišu počast.
Ujedno se navodi i šta u govoru nije pomenuto: „Krvavi ruski plin i prljava nafta Kremlja, od kojih su Merkel i Štajnmajer Nemačku učinili zavisnom? Štajnmajer nema nijednu reč za to. (…) Istočna Evropa se ne spominje. Putinov gasovod Severni tok, koji su on i Merkel progurali uprkos svim otporima nisu mu vredni spomena. Vladimir Putin, kojeg je Merkel navodno tako dobro znala da obuzda? Spominje se samo jednom, usput.“
A nedeljnik “Špigel” na svojoj internet stranici zaključuje: “Merkel je veoma sporna ličnost i možda je trebalo da prođe još malo vremena pre nego što joj savezni predsednik izda blanko ček za njenih 16 godina.”
