Iako je crveno vino odavno omiljena sorta u pogledu zdravlja srca, studije pokazuju da bijelo vino ne treba u potpunosti računati.
Možda ste čuli za francuski paradoks: Zašto je stopa srčanog udara niža od očekivane u Francuskoj, kada Francuzi jedu toliko zasićenih masti i holesterola?
To se delimično pripisuje činjenici da Francuzi vole crveno vino. Iako znamo da umerena konzumacija alkohola ima svoje zdravstvene koristi, studija iz 1993. godine ukazuje da je i bezalkoholno piće u crvenom vinu naporno na poslu.
Za početak, prof. Flečner-Mors sa Univerziteta Ulm dokazao je da kod dijeta za mršavljenje 10 % unetih kalorija slobodno možete zameniti belim vinom. Rezultat će biti isti kao da ste se mučili „nasuvo“. Nije beznačajno. Doduše, nije dokazano da je alkohol u bilo kakvom obliku katalizator gubitka težine.
Studija prof. Dasa s Univerziteta Konektikat, koja se bavila upoređivanjem dejstva antioksidanasa iz crvenog i belog vina, pokazala je da su efekti resveratrola iz crvenog vina jednaki efektima tirosola i hidroksitirosola iz belog vina. Šta više, ispostavilo se da se kod belih vina radi o sličnoj kompoziciji antioksidanasa koje ima i maslinovo ulje. Ali, ne bilo kojih belih vina! Držite se francuskih, italijanskih i nemačkih belih vina, kaže prof. Das.
Takođe ima protivupalna svojstva, a flavonoidi – antioksidans koji se nalazi u crnom vinu – mogu pomoći u zaštiti od raka.
Dok crno vino obično dobija svu slavu, studije pokazuju da ne bi trebalo da budemo toliko svide kako bocu izlivamo u čaše. Pokazalo se da i belo vino daje značajne zdravstvene koristi.
U studiji iz 2015. godine, istraživači otkrili su da belo vino može da poboljša rad srca i metabolizma (tako može biti i crno vino).
Belo vino takođe može pomoći u poboljšanju nivoa holesterola jednako koliko i crveno vino, prema istraživanju iz 2014. godine.
Na kraju, belo vino ima prednost nad crvenim vinom. Istraživanje sa Univerziteta u Buffalu provedeno 2002. godine sugeriše da konzumiranje belog vina – više nego crvenog – može pomoći u održavanju zdravlja pluća.
– Ovaj nalaz može ukazivati na to da su hranjive materije u vinu odgovorne za pozitivan uticaj alkoholnih pića na rad pluća – rekao je Holger Schunemann, profesor sa Univerziteta u Buffalu i autor studije.
Pokazano je da crno vino u umerenim količinama deluje korisno za srce, ali u ovom slučaju odnos je bio jači za belo vino.
Prema studiji iz 1999. godine sa Univerziteta u Barseloni, bela vina mogu da imaju veći antioksidativni kapacitet od crvenih.
Moramo da vas podsetimo da uvek pijete umereno. Iako belo vino uzima dobitak od crvenog vina u smislu održavanja pluća zdravim, bela obično imaju više šećera nego crvena.
Ne kaze se antioksidans, nego antioksidant. To oksidans je direkan prepev sa engleskog, a oznacava mnozinu.