Možda ste videli ljude kako skaču u hladno more ili u ledene kupke, tvrdeći da je to dobro za zdravlje srca, oporavak mišića, stres i još mnogo toga.
Ova praksa je poznata kao uranjanje u hladnu vodu, vrsta krioterapije ili hladne terapije — koja se može koristiti u medicinske ili terapeutske svrhe na različite načine. Ovo se može uraditi putem leda, vode ili vazduha, uključujući kriohirurgiju za lezije, ledene obloge za oticanje, ili kroz ledene kupke za različite svrhe, uključujući oporavak od fizičke aktivnosti ili smanjenje stresa.
Postoji duga istorija ljudi koji su uranjali u hladnu vodu zbog njenih navodnih zdravstvenih koristi, koja datira još iz antičke Grčke – i stoga je velika količina istraživanja ove vrste hladnoće. U modernim vremenima, neki ljudi se pitaju da li bi hladni tuševi, pristupačniji oblik ovog trenda, takođe mogao da funkcioniše.
„Istraživanje je veoma, veoma tanko o samim hladnim tuševima“, rekao je dr Kori Sajmon, vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Djuk i viši saradnik u Centru za starenje Djuka. Postoji najmanje 100 studija, od kojih su neke stare decenijama ili imaju metodološke probleme, a većina takođe ima mali broj učesnika, koji su obično zdrave mlađe odrasle osobe, rekao je Simon.
Ali stručnjaci imaju ideje o tome kako bi hladni tuševi mogli da funkcionišu, na osnovu naučnih i anegdotskih dokaza koji postoje, dodao je on.
Mentalno i srčano zdravlje
Sajmon veruje da većina prednosti uzimanja hladnog tuša dolazi iz psihološkog procesa prilagođavanja i prevazilaženja stresora – u ovom slučaju, hladne vode.
„Ljudi ne idu samo od nule do 60 pod hladnim tuševima. Obično moraju da im se prilagode, tako da postoji element u kome vaše telo može da kontroliše boravak u stresnom okruženju“, rekao je on.
Ova teorija je u skladu sa rezultatima nekih studija hladnog tuširanja. Učesnici koji su se tuširali sa temperaturom vode od oko 10 do 14 stepeni Celzijusa – do jednog minuta dnevno tokom dve nedelje – prijavili su niže nivoe stresa od kontrolne grupe, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu Current Psichologi. Prednosti su bile veće kada su se učesnici tuširali nakon nekoliko rundi tehnike disanja koja je uključivala duboko disanje, izdisanje i zadržavanje daha.
Sajmon se tušira jednom ili dva puta nedeljno, što mu je, kako kaže, pomoglo da postane mentalno prisutniji uopšte, jer ga praksa primorava da procesuira „patnju“.
Hladan tuš takođe može poboljšati raspoloženje i energiju ili mentalnu budnost, kao što je iskusila dr Rejčel Rid, fiziolog za vežbanje u Atini, Džordžija. „Osećate se malo ushićeno, a smatra se da je to barem delimično posledica povećanja (neurotransmitera) epinefrina, norepinefrina i dopamina“, objašnjava on.
Ove psihološke prednosti mogu takođe da budu primarni razlog zašto neki ljudi smatraju da hladni tuševi smanjuju njihov bol, za koji je psihološki stres glavni prediktor, rekao je Simon.
Tokom terapije imerzivnom hladnoćom, temperaturni šok može na kratko da optereti kardiovaskularni sistem, podižući krvni pritisak, broj otkucaja srca i disanje, kažu stručnjaci. Ali ova hiperaktivnost može dovesti do poboljšanja protoka krvi jer telo treba da radi da bi se vratilo u normalno stanje i zagrejalo, rekao je Rid. Hladni tuševi bi teoretski mogli donekle proizvesti isti efekat.
Međutim, ljudi sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa cirkulacijom, senzornim problemima – poput Rejnoove bolesti ili neuropatije – ili dijabetesa ne bi trebalo da se tuširaju hladno bez prethodnog razgovora sa lekarom, kažu stručnjaci. Isto važi i za trudnice, osobe koje su nedavno operisane ili su pod uticajem alkohola ili droga, rekao je Rid.
Ljudi su umirali od pokušaja terapije hladnoćom, rekao je Simon, tako da je ovo odricanje od odgovornosti ozbiljno i ne treba ga zanemariti.
Podrška imunitetu
Hladni tuševi takođe mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema. U studiji iz maja 2014., autori su testirali da li se imuni sistem male grupe holandskih muškaraca može poboljšati praktikovanjem meditacije, dubokog disanja i hladnih tuševa tokom 10 dana. Kada su autori primenili bakterijsku infekciju putem injekcije, učesnici studije koji su koristili velnes tehnike imali su manje simptoma. Ovi učesnici su takođe proizveli više antiinflamatornih hemikalija i manje inflamatornih proteina kao odgovor na infekciju.
Ali Sajmon nije siguran da je ovaj rezultat u potpunosti pozitivan, pošto su nedavna istraživanja počela da sugerišu da bi smanjenje inflamatornog odgovora na privremenu bolest moglo da produži ili spreči oporavak, rekao je on. Hronična upala, a ne akutna upala, je veći problem, rekao je Simon. Holandska studija takođe ne odražava individualnu efikasnost tri tehnike: meditacije, dubokog disanja i hladnog tuširanja.
Međutim, studija iz septembra 2016. sprovedena u Holandiji otkrila je da su ljudi koji su proveli 30 do 90 sekundi pod hladnim tušem iskusili 29% manje vremena van posla zbog bolesti. Bilo je i anegdota izveštaja o ređim oboljenjima tokom tuširanja hladnom vodom.
Hladni tuševi mogu biti korisni za fitnes kao način za ublažavanje bolova u mišićima – ali ne odmah nakon treninga, rekao je Rid.
„Najnoviji dokazi sugerišu da ne želite da poremetite zapaljen proces koji dolazi nakon dizanja tegova“, rekao je Rid, zbog čega „mišići vremenom postaju jači, veći i efikasniji“.
Rid preporučuje korišćenje hladnoće terapije samo u danima bez dizanja tegova. Pored toga, hladni tuševi mogu privremeno da ubrzaju metabolizam, ali to nije povezano sa gubitkom težine.
Tuširanje hladnom vodom
Ako želite da pokušate da se tuširate pod hladnim tušem, a lekar vam je dao zeleno svetlo, počnite sa malim, kažu stručnjaci.
Studije obično koriste hladne tuševe u rasponu od 10 do 15,5 stepeni Celzijusa, ali termometar nije potreban, rekao je Simon.
Brzi prelazak sa toplog na hladno može biti previše uznemirujući, pa pređite sa mlakog na hladno polako, predložio je Simon.
Izlaganje hladnoći od 15 do 30 sekundi je dobar početak, rekao je Rid. Nakon toga pokušajte da dodate oko 15 sekundi svakih nekoliko nedelja.
Kako gradite svoj nivo tolerancije, tzv disanje u kutiji može vam pomoći da se osećate smireno pod tušem, oduprite se predugo zadržavanju daha, dodala je. Ovo uključuje udisanje za četiri brojanja, zadržavanje za četiri brojanja, izdisanje za četiri brojanja i zadržavanje za četiri brojanja.
Obratite pažnju na povratne informacije svog tela i sve znakove koji vam trebaju da izađete iz hladnoće, rekao je Rid.
Sajmon i Rid ne mogu definitivno da kažu da je hladno tuširanje siguran način za poboljšanje opšteg zdravlja, ali smatraju da u stresnom svetu ova praksa može biti dobar dodatak osnovnom nivou zdravlja koji je već podržan ishranom, hidratacijom, vežbanjem i dobrim snom, piše N1 Sarajevo.
