Da li je Grčka korak bliže priznanju Kosova?

pixabay.com

Penzionisani grčki kontraadmiral Demetrios Cailas navodi da “Grčka ima prijateljske odnose sa Kosovom i bez njegovog priznavanja, kao i da “priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova grčki pravni timovi smatraju lošim presedanom u kiparskom pitanju sa samoproglašenom Turskom Republikom Severni Kipar”.

Kako ističe “politika Grčke, generalno kao države u balkanskom regionu, diktirana je težnjom za održavanjem mira i stabilnosti, kao i potrebom za unapređenjem ekonomskog razvoja, poboljšanjem životnih uslova, zaštitom prava manjina i verskog i kulturnog nasleđa”.

– U tom kontekstu, glasali smo za kosovski zahtev za pridruživanje Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), kao i međunarodnim ekonomskim i regionalnim organizacijama. Podržavamo proces dijaloga između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, zasnovan na našoj čvrstoj politici evropskih i evroatlantskih integracija širom Balkana. Kao deo ovog procesa, bilo je moguće zaključiti Briselski sporazum od 19. aprila 2013. godine, koji je dao značajan podsticaj evropskom kursu i Srbije i Kosova. Tamošnju Kancelariju za vezu diplomatski predstavlja Grčku u Prištini. Posle nedavne posete grčkog ministra spoljnih poslova Kosovu, samo ažuriramo poboljšanje statusa kosovskog trgovinskog predstavništva u Atini – kaže Cailas.

Da li mislite da će Grčka priznati Kosovo i kakav je vaš stav po tom pitanju?

– Atina nastoji da ojača ekonomske odnose sa Prištinom, u kontekstu konstruktivnog grčkog stava o ekonomskom razvoju na Zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo, na osnovu toga što ekonomski prosperitet nesumnjivo doprinosi održavanju mira i stabilnosti u regionu. Grčka ima značajne investicije na Kosovu, posebno u oblastima hrane, pića, građevinskog materijala, nafte i upravljanja otpadom. Obim bilateralne trgovine nije previše velik, ali postoje izgledi za značajno povećanje grčkog izvoza, iako u nadogradnji trgovinske misije nema govora o priznanju. Priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti na Kosovu naši pravni timovi smatraju lošim presedanom kada se radi o našem kiparskom pitanju sa samoproglašenom „Turskom Republikom Severni Kipar“. Naravno, međunarodna situacija na Kipru je drugačija, jer je severni deo Kipra zvanično pod statusom „okupacije i invazije“ u UN, dok je Kosovo drugačije, ali ipak, to ima veze sa celokupnom „pravdom osvajanjem“ kojoj se Grčka protivi (zajedno sa ostatkom zapadnog sveta). Međutim, Grčka bi trebalo da bude primer ostalim zemljama koje ne priznaju Kosovo. Imamo konzulat u Prištini i podržali smo evroatlantski put Kosova i nikada nismo učinili ništa da ga blokiramo. Mi smo u prijateljskim odnosima sa Kosovom čak i bez njegovog priznavanja, nasuprot Španiji koja ne želi da čuje za Kosovo.

Mnogi uzimaju primer Prespanskog sporazuma između Grčke i Severne Makedonije, kao model koji bi mogao da se primeni na pregovore između Srbije i Kosova. Vaš komentar?

– SAD podržavaju dugoročnu regionalnu ulogu za sebe, ne samo na Bliskom Istoku, već i na Balkanu, sa ciljem promovisanja povoljnog odnosa snaga za stabilnost i dalju bezbednost SAD i njenih ekonomskih interesa. Čini se da regionalni poremećaj potiče od nestabilnosti Balkana. Nasilni nacionalistički pokreti, slabe države, socijalno-ekonomska stagnacija i regionalno rivalstvo. U tom kontekstu, SAD ne vide razlike između balkanskih država kao glavni uzrok problema u regionu. Ipak, sporazum poput Prespanskog smatran je važnim katalizatorom za jačanje balkanskih država, služeći interesu za promociju povoljne regionalne ravnoteže snaga i rešavanje zajedničkih pretnji. Po mom mišljenju, ne započinjte spor ili sporazum, osim ako niste spremni da snosite troškove održavanja sporazuma, i unapred razmislite o prirodi ovog sporazuma. U suprotnom, rezultati će biti kobni, bez obzira na cenu vašeg privremenog trijumfa.

Kako ocenjujete odnose Srbije i Grčke?

– Dve zemlje su tradicionalno imale veoma dobre odnose. Dinamika grčko-srpske političke saradnje ogleda se i u bilateralnim ekonomskim i trgovinskim odnosima, dok postoji značajan prostor za dalji razvoj i jačanje. Kultura je privilegovano polje za unapređenje bilateralnih odnosa. Severna Makedonija je važna za Srbiju, nalazi se na koridoru prema Grčkoj. To je most Srbije do Egejskog mora. Dolina Morave – Vardar bila je okosnica kraljevine Srbije i kasnije kraljevine Jugoslavije. Nedavno, 2015. godine, albanska teroristička grupa (koja tvrdi da je Nacionalno oslobodilačka vojska) započela je nemire u Kumanovu, gradu na severu Severne Makedonije blizu srpske granice. Tokom sukoba sav tranzit iz Srbije u Grčku morao je biti prebačen u Bugarsku. I Srbiju i Grčku zanima da se granice Severne Makedonije ne promene. Politika treba da služi, a ne obrnuto.

Da li EU kasni sa integracijom zapadnog Balkana?

– Politički egoizam, nepotizam i korupcija negativno utiču na očekivanja građana u čitavom regionu. Između ostalog, čini se da je ukupna situacija na Balkanu poput kotla koji se krčka. Postoje tenzije i incidenti, a ekonomska situacija je u najmanju ruku teška. Povećani uticaj Rusije nije toliko rezultat povećanja ruske agresije kako to sugerišu zapadni stručnjaci, već samozadovoljstvo i hronično uklanjanje EU i SAD, koji su prezauzeti suočavanjem sa svojim duhovima. Zapad će verovatno morati ozbiljno da se pozabavi ovim pitanjem, ali poslednja stvar koja treba narodu Balkana je gomila krvožednih ‘specijalnih posrednika’, spremnih da ponovo upale plamen rata radi svoje zabave i ekonomske koristi, kao što su to učinili u 90-ih.

Kako gledate na pozive članicama EU koje nisu priznale Kosovo da to učine. Poslednji koji je to učinio bio je šef hrvatske diplomatije?

– Više od decenije otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost, stav odbijanja pojedinih članica EU verovatno se neće promeniti bez formalnog sporazuma između Beograda i Prištine. Kipar, Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka su pet država članica EU, iz svojih razloga još uvek ne prihvataju ili priznaju suverenitet Kosova. Takvi predlozi otvaraju Pandorinu kutiju, koja se onda ne može lako zatvoriti. Države EU treba da shvate da će se koristiti kao alibi za malverzacije na Kavkazu, Krimu i drugde. Ovo započinje poznatim početkom, ali rizikuje opasan kraj. EU, SAD i države u regionu treba da isključe svaku nestabilnost na Zapadnom Balkanu.