Test koji potvrđuje da su kompjuteri poput ljudi, smatra se kamenom temeljcem u razvoju veštačke inteligencije, ali naučnici upozoravaju da bi takva tehnologija mogla da bude iskorišćena u sajber kriminalu.
Alan Turing, matematičar iz prve polovine 20. veka, koji se smatra ocem programiranja, tvrdio je da bi kompjuter mogao da se shvati kao mašina koja razmišlja kada bi uspeo da prođe test koji zahteva da 30 odsto ljudskih ispitivača u toku petominutnog ispitivanja putem testa pomisli da komunicira sa ljudskim bićem.
Međutim, profesor Mari Šanahan sa Imperijalnog koledža u Londonu, kaže da je "velika sramota" što je objavljeno da je test položen i objašnjava da Turing nikada nije postavio granicu od 30 odsto, niti da je pet minuta dovoljno za realnu ocenu veštačke inteligencije.
A stvari stoje ovako: Eugen Gusman, kompjuterski program koji je osmislio tim iz Rusije, navodno je uspeo da prođe ovaj test u Londonu. On je ubedio 33 odsto sudija da je čovek, rekli su akademici sa Univerziteta u Redingu koji su i organizovali test.
"Naša glavna ideja je bila da on tvrdi da zna sve, ali zbog svojih godina sasvim je razumno da on ne zna sve. Veoma mnogo vremena smo proveli razvijajući ličnost u koju će ljudi poverovati", izjavio je Vladimir Veselov, jedan od kreatora programa.
Stručnjaci koji ne prizanju rezultate ovog testa kažu da je za Eugenov uspeh zaslužna pametna odluka programera da ga proglase za 13-godišnjeg dečaka iz Ukrajine, čime su sudijama automatski dali opravdanje za bilo kakve jezičke, pa čak i logičke nedoslednosti. Ipak je u pitanju dečak kome engleski nije maternji jezik.
Sporna je i činjenica da sa sudijama nije zaista razgovarala sofisticirana veštačka inteligencija, već četbot koji koristi ključne reči kako bi izvukao i povezao fraze iz svoje velike baze podataka. Kako se navodi, kada bi se zaista smatralo da Eugen položio i kada bi ovi kriterijumi bili validni, to bi značilo da je Turingov test "pao" još 1972. godine, kada je četbot PARRY prevario 48 odsto grupe psihijatara i ubedio ih da je osoba koja pati od šizofrenije.
Sudije su tokom poslednjeg testiranja razmenjivale tekstualne poruke u ukupnom trajanju od pet minuta sa pet različitih računarskih programa, među kojima je bio i Eugen, i s određenim brojem stvarnih ljudi. Zadatak sudija je bio da procene koji su "sagovornici" stvarni ljudi, a koji su program. deset od 30 sudija je reklo da je Eugen stvarni dečak.
