Mislite da bi vam život bio lakši, srećniji i beskrajno ispunjeniji da imate veći IQ?
Od inteligentnih ljudi se uvek očekuje da budu najbolji, bez obzira o čemu se radilo. Zbog toga često osećaju pritisak društva i nemaju sa kim da razgovaraju o svojim slabostima.
Inteligentni ljudi često imaju problem s tim da ne osećaju nikakvo olakšanje prilikom iskazivanja emocija.
Oni svoje emocije više iskazuju na verbalan način, dok oni manje inteligentni pokušavaju da ih iskažu fizičkim reakcijama, poput udaranja, trčanja, vrištanja, plakanja, plesa ili skakanja od sreće.
Na kraju, emocije inteligentnih ljudi ostaju zarobljene u njima samima, bez obzira na njihov verbalni iskaz.
Naučnici ne mogu tačno da odrede kako su emocionalne i kognitivne sposobnosti povezane, ali utvrdili su da izuzetno inteligentni ljudi ne moraju da se oslanjaju na emocionalne veštine kako bi rešili neki problem.
Od njih se očekuje da u svemu budu najbolji
Od inteligentnih ljudi uvek se očekuje da budu najbolji, bez obzira o čemu se radilo. Zbog toga često osećaju pritisak i osećaju se usamljeno.
Problem nastaje i kada roditelji od svoje inteligentne dece previše očekuju. Zbog velikih sposobnosti njihove dece, roditelji se najčešće fokusiraju na to šta će njihova deca da rade i čime da se bave, umesto da se usredsrede na ono što njihova deca zapravo jesu.
Možda nikada ne nauče da cene vrednost napornog rada
Mnogi inteligentni ljudi često imaju osećaj da mogu da urade mnogo, a da se minimalno trude. Visok IQ ne vodi uvek direkto do uspeha.
Visok IQ može da postane problem ljudima koji otkriju da ga imaju i da ne moraju da rade naporno kao ostali da bi uspeli, i tako nikad ne razviju dobru radnu etiku.
Naučnici takođe tvrde da inteligentni ljudi maju osećaj da ne moraju naporno da rade da bi ostvarili ono što žele.
Previše vremena troše na razmišljanje
Zajednička osobina svim inteligentnim ljudima je trošenje previše vremena na razmišljanje i analiziranje. Oni, pokušavaju svemu da daju egzistencijalni smisao što dovodi do toga da se stalno nalaze u jednom začaranom krugu.
Uglavnom pokušavaju da pronađu odgovore na pitanja na koja niko da sada nije uspeo da odgovori, a to može ponekad da bude uzaludan trud, piše “Business Insider”.
Problem nastaje i kod donošenja odluka. Oni tada pokušavaju da analiziraju sve moguće posledice što na kraju može da dovede do toga da odluka ni ne bude doneta.
Svesni su koliko ne znaju
Osobe sa visokim IQ često su svesni da mnogo toga ne znaju, i koliko god se trudili, uvek će postojati nešto što neće znati.
Ovakvo zapažanje zna da bude frustrirajuće, jer čim više učite, više ste svesni koliko još morate da naučite.
