Prema tvrdnjama profesora Dejvida Zitlina, socijalnog antropologa sa Univerziteta u Kentu, mlađe generacije za slanje poruka i međusobnu komunikaciju sve više koriste društvene servise poput „Fejsbuka“ (Facebook) ili Twittera, dok se e-mailom služe samo kad moraju.
„Mlađim korisnicima interneta više odgovara sistem objave poruke na nekom od društvenih servisa nego pojedinačno slanje teksta na desetak e-mail adresa. Već sada, od svih komunikacionih kanala raspoloživih na internetu, elektronska pošta predstavlja prvi izbor samo za polovinu tinejdžera, dok se drugi okreću „Fejsbuku“ ili Tviteru“, kaže Zitlin, koji je istraživanje uradio za britansku telekomunikacionu kompaniju „TalkTalk“.
Prema rezultatima studije, elektronska pošta glavno je sredstvo komunikacije samo među starijom generacijom. Čak 98 odsto Britanaca, starosti od 40 do 65 godina, redovno se koristi e-mailom, dok broj korisnika pada proporcionalno sa starošću.
Na osnovu snimanja aktulenog stanja, kompanija „TalkTalk“ prilagođava i svoju razvojnu strategiju za dolazeće decenije. “E-mail je u proteklih 20 godina bio dominantno sredstvo komunikacije, ali to ne znači da će tako ostati zauvek. Korisnici sve više žele da šalju kratke, brze poruke koje istovremeno dopiru do više primalaca, a za to postoje i bolji načini od slanja e-maila“, smatra Mark Šmid iz firme „TalkTalk“.
Ipak, kompjuterski i komunikacioni stručnjaci u svetu su skeptični prema prognozama o skoroj propasti elektronske pošte.
Uprkos naglom rastu društvenih mreža poput „Fejsbuka“, putem koga se svake nedelje izmeni oko dve milijarde poruka, ili Twittera, čiji mesečni rast iznosi 1382 odsto, e-mail će, prema njihovom mišljenju, uvek imati svoje korisnike.
Elektronska pošta je drugačije koncipirana od društvenih mreža i ona će uvek imati svoju primenu. Deo komunikacija sigurno će se preseliti na javno dostupne servise poput „fejsbuka“, ali to nipošto ne znači da će e-mailovi za desetak godina nestati. To nisu konkurentski sistemi već se nadopunjuju, smatraju stručnjaci.
Poznato je da društvene mreže često krše prava korisnika, kao što je to pre nekog vremena činio „Fejsbuk“ čuvajući podatke o korisnicima i pošto bi oni obrisali svoj profil.
Elektronska pošta ima privatnost kakvu društvene mreže ne mogu da obezbede, a ako se kvalitetno reši problem spama te se naprednim filterima suzbije broj neželjenih poruka koje korisnicima učestalo stižu na e-mail, dobar deo korisnika interneta ostaće i u budućnosti veran elektronskoj pošti.
