U Srbiji roditelji odvajkada savetuju decu da ne upisuju fakultete za dizajnera ili psihologa i preporučuju im da se drže inženjerskih nauka ili da uče za doktora, odnosno da se manu profesija za koje nema sigurnog radnog mesta. Ukoliko dete nije bilo za nauke, govore mu da je bolje da izuči neki zanat i da ima “lebac u rukama”.
Nažalost, strategija obrazovanja u Srbiji godinama je bila potpuno drugačija, tako da su mlade ljude školovali za razne profesije, a na kraju se pokazalo da ljude zapravo ne školuju za rad nego za biro.
Stoga je porazna činjenica da je na birou rada čak 151 doktor nauka! Od toga su bez posla 22 doktora ekonomskih nauka. Oni su ujedno i najbrojniji među najobrazovanijim građanima na berzi rada. Prosečno imaju oko 45 godina, a na birou rada prosečno provedu 34 meseca.
Iako se stalno priča da u Srbiji nema lekara, na berzi rada posao čeka čak devet doktora medicinskih nauka. U proseku imaju 36 godina, a na posao čekaju 28 meseci.
Naime, da bi se stekla diploma doktora nauka, potrebne su godine rada i učenja. Doktor nauka ne postaje se preko noći već godinama i traje duže od 20 godina, s tim što se od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja do fakulteta znanja neprestano uvećaju i usavršavaju. Drugim rečima, stvaranje takvog stručnjaka košta i državu i pojedinca.
Goran Radosavljević, profesor ekonomije na FEFA univerzitetu, kaže da u Srbiji postoji inflacija stručnih kadrova.
– Mi imamo inflaciju stručnih kadrova. Padom ekonomije došlo je do povećanja broja nezaposlenih. Došli smo u situaciju kad u prosečnoj firmi traže sekretaricu koja ima završen fakultet i znanje dva strana jezika – kaže Radosavljević za “Vesti”.
On ukazuje na činjenicu da je nekada na šalteru u banci radila službenica sa srednjom školom, dok danas taj posao obavljaju ljudi sa fakultetima.
– To pokazuje da je srednja škola došla u poziciju da je bez ikakve važnosti. Svi su nakon srednje škole pojurili da upisuju fakultete, a onda posle mastere. Ni to nije dovoljno pa kreću na doktorate, pa kad i to završe vide da nema posla i da zapravo ne znaju šta da rade sa doktorskom diplomom – objašanjava naš sagovornik.
Ekonomista Vladana Hamović kaže da je ovo samo vrh ledenog brega jer se veliki broj naših stručnjaka nalazi širom sveta i pitanje je koliko njih radi u svojoj struci, a koliko se prekvalifikovalo.
– Spas je u planiranju i školovanju kadrova koji su potrebni državi – zaključuje Hamovićeva.
Brisanje iz evidencije
Čak 13.570 nezaposlenih izbrisano je sa biroa rada. Od tog broja 11.678 neopravdano se nije javilo ili odazvalo pozivu Nacionalne službe za zapošljavanje, zbog čega su izbrisani na određeni rok. Njih 1.634 nije se odazvalo pozivu na individualni razgovor sa savetnikom u NSZ, a 58 je svojom krivicom prekinulo ili nije završilo dodatno obrazovanje.
Na birou zbog vize
Od 151 nezaposlene osobe sa najvišim stepenom stručnosti posao je preko biroa rada dobilo tek njih 15. Naravno, na birou su i oni koji su na evidenciji samo reda radi jer očekuju neke olakšice ili vizu za mesto gde će njihova diploma imati veću težinu.
