Kompaktni brodovi i savremene podmornice, rakete sa dometom do 2000 kilometara i još mnogo toga. Crnomorska flota dobija sve više i više novih mogućnosti. Ali da li se može upoređivati sa potencijalom pretnjom NATO u regionu?
Ove nedelje se obeležava šest godina od događaja na Krimu koji su rezultirali prisajedinjenjem poluostrva Rusiji. Poljski Institut za međunarodne odnose skrenuo je pažnju na ovaj datum. Konkretno, nedavni bilten koji je izdala ta organizacija navodi da je Moskva nakon „aneksije“ Krima počela intezivno da povećava svoje vojno prisustvo u Crnom moru i time uspela da prevaziđe NATO, piše Dmitrij Kornjev u autorskom tekstu za RIA.
U izveštaju Rusiju tradicionalno optužuju za militarizaciju pograničnih teritorija, a pored toga, autor zaključuje da će Severnoatlantskom savezu biti teško da postigne paritet u Crnom moru. Ovo je zanimljivo i sasvim realno zapažanje. Bez sumnje je da Moskva posvećuje veliku pažnju razvoju Crnomorske flote, ali sve je počelo još pre krimskih događaja.
“Moskva” je na popravci, ali postoje drugi aduti
Šta ulazi u sastav savremene Crnomorske flote? U poređenju sa dvehiljaditim godinama, njen sastav je značajno obnovljen i sada malo podseća na vreme gruzijsko-osetijskog sukoba, avgusta 2008. godine.
Glavni brod flote je, kao i ranije, raketna krstarica „Moskva“ tipa 1164 koja nosi 16 lansiranih rampi snažnih protivbrodskih raketa P-1000 „vulkan“, kao i sistem protivvazdušne odbrane S-300F. Brod koji je napravljen još u sovjetsko vreme je već nekoliko godina na popravci u Sevastopolju, ali nakon popravke opet će dobiti status ozbiljne borbene jedinice. Rakete P-1000 „vulkan“ smatraju se jednim od najefikasnijih sredstava za probijanje odbrane udarne grupe nosača aviona, a takođe mogu nanositi udare na neprijateljsku teritoriju na dubini do 700 kilometara.
Glavne morske sile Crnomorske flote su fregate tipa 11356R „Admiral Grigorovič“, „Admiral Esen“ i „Admiral Makarov“. Brodovi savremene konstrukcije, opremljeni raketnim kompleksom „Kalibar-NK“ i nekoliko artiljerijskim i protivavionskim kompleksima predstavljaju veoma značajnu silu koja može da obara kopnene ciljeve na velikoj udaljenosti i da izvodi borbene operacije protiv mornaričkih i vazduhoplovnih snaga.
Karakteristika brodova ovog tipa je borbeni informacioni sistem koji može da sakuplja informaciju iz velikog broja izvora. To omogućava takvim brodovima da postanu informacioni centri za razne formacije flote, u čiji sastav mogu biti i brodovi koji nemaj tako ozbiljne informacione sisteme. A takvih brodova, konstruisanih 70-ih i 80-ih godina, ima dovoljno u sastavu ruske mornarice.
Superiornost ili vraćanje starih sposobnosti?
Koliko su se povećale borbene sposobnosti ruske Crnomorske flote u poređenju sa nivoom 2000-ih godina? Mislim da po broju savremenih brodova i podmornica Crnomorska flota sada lider među ostalim flotama Rusije. Može li Crnomorska flota postati pretnja za NATO? Na lokalnom nivou, na zasebnoj teritoriji i na određeno vreme – da. Ali sukob sa nekom od država članica NATO trebalo bi, u teoriji, da pokrene odbrambene mehanizme čitave Alijanse, uključujući i SAD, a to već izaziva potrebu suprotstavljanja takvim mornaričkim snagama i vazduhoplovnim grupama, čije napade Crnomorska flota verovatno samostalno neće moći da zaustavi duži vremenski period.
Naravno, jača flota koja je čak i opremljena jakom raketnom odbranom, daje Rusiji više samopouzdanja na južnim granicama, ali uzmimo u obzir da je čak i moćna Crnomorska flota iz 2020. godine po broju glavnih ratnih brodova znatno slabija od turske mornarice. Tako da je verovatno prerano govoriti o „superiornosti“. Pre ćemo reći da se radi o vraćanju nekih sposobnosti ruske mornarice u Crnom moru.
