Znamo za kraljicu od kada postojimo. Ona je neponovljiva žena i njen odlazak zatvorio je krug. Nema Britanca, bio on rojalista ili antimonarhista, da ne tuguje za njom. Sedam decenija je negovala status majke nacije i simbola jedinstva. Elizabeta Druga je naša kraljica za sva vremena.
Ovo su reči građana koji su minule dane proveli u redovima da odaju počast preminulom monarhu s najdužim stažom, koju nasleđuje njen sin, najdugovečniji prestolonaslednik. Njenim odlaskom Čarls je dobio krunu, ali i ogroman teret i obavezu da održi status monarhije u očima, i pre svega, u srcima Britanaca, kakav je nametnula Elizabeta. Da li će sin uspeti da preskoči majčinu senku? Da li je, iako u 73. godini, dorastao zadatku ili je, što se sve glasnije čuje, smrću Elizabete Druge, označen početak kraja odnosa prema britanskoj monarhiji kakav je ona gradila i čuvala 70 godina? Nova himna kaže da Bog čuva kralja ali – da li će ga sačuvati Britanci?
Nacija plače, ali je nemoguće oglušiti se o one koji na ulicama nose transparente: “On nije moj kralj. Ukinite monarhiju”. U tamošnjoj štampi već se pojavljuju kritike na račun štetnosti monarhije po bivše kolonije i zaključkom da je došlo vreme da s Čarlsovim dolaskom na presto zamisle drugačiju budućnost. Na “Tviteru” se već pojavio novi pokret pod heštegom #notmyking. Može se očekivati da će aktivisti ojačati nakon sahrane u ponedeljak. Oni koji ne podržavaju monarhiju, a nisu bili voljni da kritikuju kraljicu, neće se ustručavati pred kraljem. Moraće mnogo toga da dokaže jer čak i oni koji obožavaju kraljicu, Čarlsa gledaju skeptično.
On nosi breme majčine slave i nedostižne harizme, činjenicu da većina verovatno više od njega simpatiše njegovog sina Vilijama. Čarls je decenijama nosio nezahvalan epitet kralja u čekanju. Takođe, mlade generacije koje treba da u njemu vide ono što su u Elizabeti videli njihovi roditelji, bake i deke, o Čarlsu znaju uglavnom ono što su na “Netfliksu” videli u seriji “Kruna”. Zahvaljujući televizijskim intrigama, znaju da je imao skandalozan život obeležen ljubavnim trouglom i tragičnom smrću obožavane princeze Dajane. O tome da kralj, daleko manje popularan od svoje majke, mora da obezbedi budućnost kuće Vindzor, piše i “Vašington post”, ne dovodeći u pitanje opstanak monarhije, ali i ne sporeći da su republikanci s Čarlsom dobili šansu.
List ceni da kralja čekaju izazovna vremena, postavljajući pitanje koje je jednom izgovorila njegova bivša žena Dajana: “Može li on biti kralj ljudskih srca?” Britanci mnogo vole ankete, koje ovih dana kažu, da generalno, nacija želi da zadrži monarhiju, ali je upitno da li to raspoloženje i dalje drži osećaj lojalnosti prema kraljici. “Vašington post” podseća da je pre desetak godina 75 odsto Britanaca podržavalo monarhiju, ali da je podrška ove godine pala na 60 procenata, dok je kraljičina lična popularnost bila oko 81 odsto. Emocija povodom gubitka kraljice uticala je i na jaču naklonost prema kralju. Efekti su vidni u svežem istraživanju, koje kaže da 63 odsto Britanaca misli da će biti dobar kralj, za razliku od, svega 32 procenta, u maju. Ali polovina od ovih 63 odsto, takođe, kažu da bi voleli da se on povuče s trona pre smrti i ustupi krunu sinu Vilijamu.
“Njujork tajms” se pozabavio Čarlsom koji je izgradio svoje carstvo pre nego je nasledio kraljevstvo, pretvarajući svoje imanje poznato kao vojvodstvo Kornvol uz ogroman tim menadžera u najunosniji porodični biznis. U odbranu mu je stao bivši premijer Dejvid Kameron rekavši za BBC da misli da je kralj ponašanjem već nagovestio da će monarhija biti “ležernija”, neformalnija – što bi mogao biti kraljev džoker u rukavu. Kameron je podsetio da se Čarls zaustavio kada je ušao u Bakingamsku palatu da bi razgovarao sa građanima, čak je prekršio protokol dozvolivši da ga zagrle i poljube, čime je poslao signal da želi da osete da im je pristupačan – da želi da ga vole.
