Ma kako se možda činilo da se radi o zabavljačima koji lako mogu da razgrle i zasmeju decu, ali i odrasle, lakrdijaši lica prekrivenog belim puderom, crvenog nosa, s perikom i šeširićem na glavi, u mnogima izazivaju jezu i istinski strah.
Osamdesetih godina prošlog veka, na listi različitih fobija, našla se nova označena kao koulrofobija, odnosno neobjašnjiv strah od klovnova. Iako pojam još nije našao mesto u zvaničnim rečnicima ni u psihološkim priručnicima, fobija postoji.
Određeni ljudi zaista osećaju neobjašnjivu nelagodnost, govoto strah, kad vide klovna.
Ne čudi onda što pojedini svetski cirkusi organzuju radionice na kojima stručnjaci pomažu ljudima da prevaziđu strah od klovnova. Čak i deca, od koje bi se očekivalo da ih vole, prema klovnovima gaje odbojnost.
Tako se bar navodi u studiji koju su uradili psiholozi sa Univerziteta u engleskom gradu Šefildu, ispitujući mlade od četiri do šesnaest godina. Dečji psiholozi uvereni su da su deci klovnovi nešto što im nije blisko, niti su im smešni, već čudni, kao da stižu iz davno prošlog vremena.
Sa druge strane, studija objavljena u stručnom časopisu “Magazin psihologije zdravlja”, govori drugačije.
Italijanski pedijatri tvrde da s malim pacijentima postižu bolje rezultate ako ih u bolnici, pred operaciju, pregled, zabavljaju takozvani terapijski klovnovi. Mališanima je uz klovnove lakše da prebrode susret s čikama u belom.
