Nedavni incident s potražiocima azila na grčko-turskoj granici nameće pitanja o korišćenju tehnologije nadzora koju finansira Evropska unija.
Petnaestog avgusta 2022. grčke vlasti na sigurno su odvele grupu od 38 Sirijaca i Palestinaca na reci Marici (Evros) u grčko-turskom pograničnom području. Muškarci, žene i deca prevezeni su u obližnji izbeglički centar na registraciju. Spasavanje ljudi označilo je kraj jednonedeljne odiseje koju su pomno pratili i svetski mediji i organizacije.
Potražioci azila nasukali su se na bezimenoj adi na Marici, prirodnoj granici između Grčke i Turske. Njihovo spasavanje označilo je kraj jednonedeljne odiseje koju su pomno pratili i međunarodni mediji i organizacije.
Rečno ostrvo u blizini grčkog sela Kisari nalazi se u zabranjenoj vojnoj zoni. Običnim građanima ulaz nije dozvoljen. S njega su potražioci azila putem mobilnih telefona prosleđivali svoje GPS-podatke o lokaciji i pozive za pomoć organizacijama za pomoć i novinarima.
1 of 2/ The GCR and HR360 are jointly calling Greek authorities to proceed to the urgent rescue of a group of refugees stranded at this location: https://t.co/v360aUwFCy
— GreekCouncilRefugees (@GCRefugees) August 9, 2022
Nedeljama su ljudi koji su želeli da pomognu migrantima grčkoj policiji prosleđivali GPS-lokaciju grupe. Podaci su potvrđeni analizom podataka o lokaciji, metapodacima u fotografijama i drugim informacijama koje su poslali članovi grupe. Grčke vlasti su u medijima tvrdile da čine sve što mogu da ih pronađu i da “koriste sva tehnička sredstva”. A grupa ipak nije pronađena.
Grčki i svetski mediji takođe su preneli da je jedna mlada devojka iz Sirije, koja je putovala s grupom, umrla dok je čekala pomoć. Predstavnici vlade desnog centra premijera Kirijakosa Micotakisa su međutim izrazili sumnju da se to uopšte dogodilo i tvrdili su da je Grčka postupala u potpunosti u skladu s evropskim i međunarodnim pravom.
Da li su izbeglice mogle da budu brže spasene?
Manje od dva kilometra od GPS-lokacije koju je prosledila grupa nalazi se brdašce prekriveno poljima suncokreta i pšenice, tik uz put koja ide paralelno s rekom. Na vrhu brda nalazi se toranj opremljen radarom, toplotnim senzorima i kamerama. On je, po svemu sudeći, deo nedavno proširenog sistema nadzora koji je grčka policija mogla da koristi za lociranje potražilaca azila na obližnjoj adi.
Poslednjih godina Grčka je uložila milione u modernu tehnologiju za nadzor svojih granica – uključujući dronove, senzore i kamere. Cilj: uočiti i zaustaviti migrante koji neregularno prelaze granicu. Iako delovi tog sistema za automatizovani nadzor granice (ABSS) postoje već godinama, grčka vlada je, uz finansijsku pomoć EU, nedavno izdvojila 15 miliona evra za proširenje sistema u regionu Evros.
Rezultati istraživanja DW u saradnji s nezavisnim istraživačima, koji su ekskluzivno stavili na raspolaganje svoj materijal i rezultate, snažno sugerišu da su ljudi mogli da budu spaseni znatno ranije uz pomoć novoproširenog sistema nadzora granice. To bi bilo u suprotnosti s izjavama policije o toj i drugim akcijama spasavanja u regionu.
Da li su grčke vlasti znale gde su potražioci azila?
– Apsurdno je da grčka policija i vlada u ovom i sličnim incidentima u prošlosti tvrde da nisu mogli da pronađu ljude na rečnim ostrvima – kaže Lena Karamanidu. Ta ekspertkinja za politiku azila odrasla je u tom regionu i dobro ga poznaje. Mesecima je istraživala gde su lokacije tornjeva u okviru sistema za nadzor granice.
Kao deo svog kartografskog istraživanja, Karamanidu je uporedila satelitske snimke regiona snimljene u različitim vremenskim trenucima. U saradnji s drugim aktivistima za zaštitu ljudskih prava, ona je potvrdila postojanje tornjeva. Kao referenca su joj poslužile i fotografije koje su objavili grčki mediji.
Nadzorni tornjevi u blizini ade
Tokom terenskog istraživanja u regionu Evros od aprila do jula 2022. DW je uspeo da proveri lokaciju nekoliko tornjeva. DW je takođe analizirao satelitske snimke i pregledao opsežnu dokumentaciju Grčke i Evropske unije.
Proračun udaljenosti između jednog od identifikovanih tornjeva i otoka, uzimajući u obzir nadmorske visine i mogućnosti korišćenih tehnologija nadzora, detaljno navedenih u policijskim dokumentima, sugeriše da je sistem trebalo da može da lokalizuje migrante. To znači da je bilo moguće da se oni brže spasu.
Potpuno zatvaranje granice na Marici
U jesen 2021. grčki mediji izvestili su o dovršetku izgradnje sistema nadzora i slavili potpuno zatvaranje granice na Marici. Pisalo se da sistem koji sve beleži može da otkrije čak i pokrete udaljene nekoliko kilometara na teritoriji Turske. Ti podaci takođe mogu da se pronađu u relevantnim policijskim dokumentima.
U dokumentima grčke policije navodi se da će prošireni sistem omogućiti grčkim vlastima da primaju “informacije u realnom vremenu” i “s velikom tačnošću”, a u skladu s “uslovima na terenu duž čitave rečne granice naše zemlje s Turskom”.
Podaci s tornjeva, uključujući i video-strimove i radarske snimke, prenose se na monitore u lokalnim i regionalnim centrima za nadzor. Službenici ih tamo prate danonoćno. Informacije se zatim prenose u Nacionalni koordinacioni centar u Atini, koji je deo Evropskog sistema nadzora granica (EUROSUR). Reč je o projektu EU za pojednostavljenje razmene informacija između nadležnih graničnih organa i evropske agencije za zaštitu granica Fronteks.
Prema zvaničnim dokumentima, cilj nadzorne infrastrukture, koja uključuje i sistem za nadzor granice Evros, jeste “sprečiti i suzbiti ilegalne prelaske granice (u Grčku)”. Treba osigurati “zaštitu i spasavanje migranata”.
Države-članice moraju da poštuju načela EU
Proširenje sistema nadzora granice na Marici finansirano je 75 odsto iz fonda EU za unutrašnju bezbednost. Prema EU, svaka aktivnost finansirana iz fondova Unije mora da se sprovodi u potpunosti u skladu s međunarodnim pravom i Poveljom EU o osnovnim pravima.
– U slučajevima neusklađenosti, Evropska komisija može da odbije zahteve za dodelom novca u vezi s planiranom aktivnošću. Dužnost je pojedinačnih država-članica da obezbede poštovanje svih načela i da sprovedu istrage kako bi istražili navodi o nepoštovanju – kaže portparol EU za DW.
Godine 2020. Grčka je optužila susednu zemlju da je bezobzirno stvorila kriznu situaciju kako bi izvršila pritisak na Evropsku uniju. Tokom posete tom grškom regionu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Atini i rekla da je ona “naš evropski štit”.
Grčka je dužna da pomogne
Nakon što su grčke vlasti za DW najpre tvrdile da ne mogu da lociraju grupu, kasnije je rečeno da su potražioci azila na teritoriji Turske, i da su turske vlasti obaveštene. Ti ljudi su na rečno ostrvo stigli još u julu.
Advokati su bili podneli zahtev Evropskom sudu za ljudska prava, koji je naložio grčkim vlastima da priteknu u pomoć migrantima i omoguće im pristup grčkom sistemu azila. Grčka se u početku nije pridržavala tog uputstva, uprkos brojnim apelima grčkih i međunarodnih organizacija za ljudska prava.
– Ako država zna da je neko u opasnosti i može da pomogne, onda država ima obavezu to i da učini – kaže Omer Šac, predavač međunarodnog prava na “Science Po” u Parizu i direktor nevladine organizacije “Front-LEX”.
– Čak i ako je grupa bila na teritoriji Turske, ali su grčke vlasti mogle da ih nadziru kamerama (ili drugom tehnologijom), one su dužne da preduzmu sve potrebne korake kako bi se spasili životi – navodi on.
Od marta 2022. Evropski sud za ljudska prava izdao je najmanje 17 hitnih naloga u kojima se od Grčke traži da spasi ljude u nevolji u pograničnom području Evrosa. U manje od polovine slučajeva grčka policija reagovala je na odgovarajući način. U nekim slučajevima su potražioci azila čak tvrdili da ih je grčka policija ilegalno deportovala u Tursku.
Atina sumnja da Turska stoji iza “talasa invazije”
– Već se planira novi talas invazije na Maricu, iza tobože humanitarne maske – rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis tokom rasprave u parlamentu u avgustu 2022.
Ministar migracija Notis Mitaraki rekao je na grčkoj televiziji da Turska tera potražioce azila na grčku granicu u očekivanju da će organizacije za ljudska prava, novinari i Evropski sud za ljudska prava intervenisati i prisiliti Grčku da spasi ljude. To je, rekao je ministar, nova taktika u kojoj Turska koristi potražioce azila kao oružje kako bi stvorila “stražnja vrata” u Evropu i testirala poboljšane odbrambene sposobnosti Grčke.
No Grčka će, rekao je Mitaraki, kao odgovor na to dodatno povećati bezbednost na reci Marici širenjem pogranične ograde i širenjem sistema nadzora. To podrazumeva i korišćenje dronova, kamera i druge opreme.
