Finski predsednik Sauli Ninisto upozorio je da bi apliciranje te zemlje za članstvo u NATO predstavljao “veliki rizik” koji bi mogao da poveća napetost u Evropi, kao i da ta nordijska zemlja traži načine da poboljša bezbednost nakon ruskog napada na Ukrajinu.
Ninisto je rekao da je učlanjivanje u NATO bila jedna od dve glavne alternative Finske za bezbednost u okviru EU, dok je druga pojačavanje odbrane sa SAD i susednom Švedskom.
– Početna tačka nam je da tražimo nešto drugo, umesto da samo nastavimo ovako, kako smo i do sada – kazao je Ninisto za “Fajnenšel tajms” (FT).
On je dodao da obe opcije imaju prednosti kojima bi se popravila bezbednost Finske.
Prvi put, većina Finaca želi u NATO, sudeći po rezultatima ankete koju je napravio javni servis “Yle” prošle nedelje, gde se 62 procenta punoletnih stanovnika izjasnilo da želi učlanjenje, a 16 odsto je bilo protiv.
Decenijama, podrška građana članstvu NATO u Finskoj bila je na oko 20 odsto, dodaje “Fajnenšel tajms”.
Ukoliko bi finski političari podržali članstvo u NATO, tada bi podrška naroda bila 74 odsto, dodaje se u istraživanju finskog javnog servisa.
– Razumem sve to vrlo dobro, jer bi naše učlanjenje moglo da izgleda da je naša briga završena. Ali sve ostale alternative uključuju rizike koje moramo da vidimo. U ovom trenutku najveći rizik je eskalacija situacije u Evropi – kazao je Ninisto.
Finska vlada priprema “beli papir” o bezbednosnim opcijama, uključujući i potencijalno članstvo u NATO, navodi FT i dodaje da je parlament spreman da odlučuje o tome da li da se aplicira za članstvo u NATO narednih meseci.
Od zemalja članica Evropske unije, Finska ima najdužu granicu sa Rusijom – 1.340 kilometara.
