Knjiga nudi savete o onome što je potrebno za svaku fazu putovanja. Ona je zbir bogatog iskustva putnika kome treba verovati na reč, a koji kaže: kad jednom kreneš na putovanje, svet će se otvoriti pred tobom i više nećeš moći da prestaneš!
Putovati možeš u društvu ili bez njega
Oba načina imaju prednosti, ali i mane, a koji ćeš odabrati zavisi isključivo od toga kakav si tip – vuk samotnjak ili društveno biće kome su neophodni drugi ljudi. Ako si jedno putovanje uspešno realizovao bez društva, ne znači da sledeći put ne treba da putuješ u grupi i obratno. Sve su kombinacije moguće i sve treba da isprobaš dok ne nađeš ono što ti najviše odgovara.
U društvu je često zabavnije, a lepo je čudesne trenutke putovanja i utiske o novim ljudima i mestima podeliti s nekim bliskim. Putovati s dragom osobom, prijateljem ili s više njih po pravilu je sigurnije, jeftinije i jednostavnije.
No, putovanje je iskustvo koje podrazumeva mnogo više emocija, stresa i nervoze, kao i prijatnih trenutaka, nego što ih ima u svakodnevnom životu. Zbog toga je vrlo važno odabrati pravog saputnika, onog s kojim se nedelje izvan doma i svakodnevice neće pretvoriti u niz sukoba koji će upropastiti putovanje i učiniti da ono postane noćna mora.
Zato nije loše isprobati potencijalnog saputnika u raznim situacijama pre samog putovanja i videti koliko jedno drugom odgovarate. Provedite dva dana zajedno kod kuće, družite se, prespavajte jedno kod drugog. Sve to će ti pokazati postoje li neka neslaganja koja bi mogla ugroziti zajedničko putovanje.
To što postoje različitosti u karakteru ne znači da se nećete dobro slagati na putu, kao što ni sličnosti nisu nužno prednost.
Ono što je najbitnije jeste zajedništvo koje je moguće stvoriti oko zajedničkog cilja. To što jedno od vas voli muzeje, a drugo disko-klubove ne znači da ne možete realizovati zajedničko putovanje.
Samo je potrebno imati razumevanja i za potrebe drugog. Na zajedničkom putovanju ključan je kompromis. Nije neophodno da 24 sata dnevno, čak i na putu, provodite zajedno.
Ako putujete u većoj grupi, moguće je kombinovati druženja na putu prema sklonostima svakoga od vas, pa i potpuno se razdvojiti u više grupa ukoliko vam tako više odgovara.
Putovati bez društva nije za svakoga. Dani ili nedelje samoće u nepoznatoj zemlji u kojoj nikoga ne poznaješ mogu biti naporni i dosadni. S druge strane, ako putuješ sam, sam možeš i da određuješ svoj ritam putovanja i nije potrebno ni sa kim da raspravljaš o tome treba li ići na plažu ili u razgledanje grada. I ono što je za mene najvažnije – kad putuješ sam, mnogo si otvoreniji za upoznavanje novih ljudi nego što je to slučaj ako putuješ u društvu. Solo putovanje ima još jednu prednost: ako kreneš na put sam, ne znači da ćeš se s puta sam i vratiti.
Napomene za devojke
Žene ne putuju manje od muškaraca, ali ređe putuju same. Glavni razlog je strah. U svetu kojim dominiraju muškarci ženama preti više neprijatnosti, pa i opasnosti nego muškarcu. Ipak, sretao sam same žene putnice i u najizolovanijim delovima sveta i nijedna od njih, držeći se nekih osnovnih pravila, nije imala većih neprijatnosti na putu.
Žena koja putuje sama može se naći na meti neželjenih udvarača, no njihovi pokušaji po pravilu prestanu posle jasnog i pristojnog nepokazivanja interesovanja. Neke devojke služe se i sitnim lažima, na primer kažu da ih u hotelu ili obližnjem kafiću čeka dečko/verenik/muž. Dobro je znati da grubo odbijanje može dodatno da uvredi dosadnjakovića. Zato – vežbaj diplomatiju!
Ako si, međutim, početnica u putovanju, ne savetujem ti da kreneš sama. Prvo skupi malo iskustva, idi na prva putovanja u društvu, sagledaj moguće probleme i preleži dečje bolesti putovanja, one osnovne greške koje se svakome događaju, a na kojima učimo da ih ne bismo više ponovili. Posle toga, ako osetiš potrebu, možeš hrabro krenuti i sama. Mladim devojkama, ako putuju same, biće posebno teško da dobiju dozvolu od roditelja za takvo putovanje. Za početak – veće društvo samo može biti od koristi.
