Iako ukidanje rada nedeljom najverovatnije ne bi sasvim išlo na ruku ni poslodavcima, a ni građanima kojima je vikend najcešći termin za šoping, pokrenute su zvanične inicijativa da se rad tog dana u trgovinama drugačije organizuje – ili ukine, skrati radno vreme ili plaća više.
Koji od tih predloga će biti prihvaćen videće se u narednom periodu nakon detaljnih razgovora o tome.
Predstavnici sindikata i poslodavaca kao i resornog ministarstva slažu se da to pitanje treba da bude predmet ozbiljne debate, u cilju da se dođe do rešenja kojim bi bili zadovoljni svi, prevashodno zaposleni.
Predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) razgovarali su pre dva dana sa ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem o radu nedeljom, nakon koga je saopšteno da je oformljena radna grupa unutar Ministarstva, koja će do kraja godine izaći sa analizama „za i protiv“ .
Predsednica ASNS Ranka Savić ukazuje da se zaposleni u trgovini, u kojoj radi 200.000 ljudi sreću sa problemima kao što su, male plate, koje su, kako navodi, tek nešto veće od minimalnih zarada, neplaćanje prekovremenog rada…
„Rad nedeljom takođe, ne možemo posmatrati samo kao ekonomsku kategoriju koja se meri brojem kupaca i ostvarenim profitom. Rad nedeljom ima mnogo značajniji sociološki, socijalni i zdravstveni aspekt, odnosno to treba da bude dan koji će moći da provedu sa svojom decom i porodicom“, ističe Savić.
Kako kaže, ovom problemu pristupilo veoma ozbiljno i dato je obećanje da će do kraja godine predstavnici ministarstva izneti detaljnu analizu posle razgovora sa predstavnicima većih trgovinskih lanaca, malim trgovcima, nevladinim sektorom, sindikatima, poslodavcima i nakon toga dati predloge.
Savić ističe da u prvoj fazi možda neće u potpunosti biti zabranjem rad nedeljom ali da je izvesno da će biti nekih promena.
„Ima više modaliteta, a neki od njih su ukidanje rada nedeljom prve ili poslednje nedelje u mesecu ili skraćivanje radnog vremena od 7 do 14 sati, a svakom slucaju određenih promena će biti“, rekla je Savić.
Sindikat će kaže, tražiti da se rad nedeljom plaća više, sa uvećanjem od 120 odsto, odnosno da se izjednači sa radom za vreme verskih i državnih praznika.
„Optimista sam da će inicijativa sindikata dati određene rezultate i popraviti položaj zaposlenih u trgovini. Do kraja godine imaćemo preciznije stavove koji modalitet će biti primenjen“, rekla je Savić, navodeći da će se razgovarati i sa predstavnicima Ministarstva rada i Ministarstva finansija.
Savić je dodala i da je za očekivati da veliki trgovinski lanci neće podržati ovu ideju dok su je manji domaći lanci to već podržali.
Takođe, podvlači da bi trebalo imati u vidu da veliki trgovinski lanci koji su došli i na naše tržiste u mnogim evropskim zemljama ne rade nedeljom, te da ne vidi razlog zašto bi to bio problem u Srbiji.
Kada su u pitanju navike potrošača, ona je navela da treba imati u vidu da kupovinu mogu da obave i petkom ili subotom, i podsetila na vreme kada nijedna veća prodavnica nije radila nedeljom ali je bilo dezurnih radnji, kao i apoteka ukoliko nekome nešto zatreba da kupe.
Podsećajući da je u Crnoj Gori ukinut rad nedeljom, Savić kaže da su neki trgovinski lanci produžili radno vreme subotom i na taj način nadomestili to što neće raditi u nedelju.
Definisanje rada nedeljom u trgovinama ozbiljno je pitanje o kome bi trebalo da se otvori širi dijalog u cilju nalaženja najboljeg rešenja, smatra počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanackovic.
On navodi da bi trebalo podržati inicijativu za veće plate i nadokandu za prekovremeni rad.
Atanacković kaže da bi u narednom periodu trebalo da usledi detaljniji razgovor oko toga i da treba imati u vidu da u svakom društvu potrošaci „navijaju“ za to da trgovine rade nedeljom.
„Ima resenja i za i protiv, i u drugim delatnostima, ne samo u trgovini radi se nedeljom. I sami trgovci kažu da je tesko da obezbede izrvršioce jer ljudi izbegavaju da se zaposle ukoliko nemaju nedelju slobodnu“, ističe Atanacković.
Kako kaže, ukoliko se ide u pravcu toga da se ipak donese odluka da se ne radi nedeljom onda bi to trebalo da se uvede kao pravilo u svakom trgovinskom objektu zbog konkurentnosti.
„Ako bi se došlo do rešenja da se ne radi onda bi moralo da se definiše da niko u trgovini tada ne radi“, rekao je Atanacković.
Kako kaže, o ovoj temi sigurno će se u narednom periodu razgovarati na sedicama Socijalno ekonomskog saveta.
„Mislim da je većina protiv toga da se ne radi nedeljom, potroscača naročito, a stav trgovinskih objekata da će to uticati na promet ne stoji jer će potrošaci ukoliko radnje ne rade nedeljom blagovremeno kupiti šta im je potrebno. Jasno je da promet zavisi od standrada i plata, a ne toga da li trgovina rad nedeljom ili ne“, rekao je Atanacković.
Kada su u pitanju stavovi predstavnika nekih od većih trgovinskih lanaca u Srbiji, u kompaniji Lidl kažu da je radno vreme prodavnica prilagođeno interesovanju i kupovnim navikama potrošača u Srbiji.
„Bez obzira na to što su naše prodavnice otvorene svakog dana, zaposleni u prodavnicama imaju petodnevnu radnu nedelju. Dodatno, elektronska evidencija radnog vremena omogućava da se zaposlenima na adekvatan način nadoknadi prekovremeni rad“, kažu za Tanjug u ovoj kompaniji.
Ukoliko bi se uvela zabrana rada nedeljom, od suštinske važnosti da se ona uredi pod jednakim uslovima za sve trgovce, kako bi se osigurala fer tržišna utakmica, dodaju u ovoj kompaniji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
