Ta firma, osnovana 1962, danas je u stoprocentnom društvenom vlasništvu i jedan je od malobrojnih čuvara čuvenih prestoničkih restorana.
Ako bude zainteresovanih za njenu privatizaciju, oglašenu u javnom pozivu za prodaju 502 preduzeća, "Znak pitanja”, "Kolarac”, "Sunce” i druga boemska svetilišta mogla bi da dobiju novog vlasnika.
Upravo zbog toga strepe mnogi od 127 radnika koji su već iskusili nakaradnosti privatizacije u ugostiteljstvu, jer su u "Varoš kapiji” našli uhlebljenje pošto su kafane u kojima su dotad radili otišle na doboš. Sada imaju redovne zarade, uz doprinose, zdravstveno osiguranje, regres, topli obrok, prevoz…
Ne čudi stoga što Boško Kuzmanović, ugostitelj sa 36 godina iskustva i predsednik Upravnog odbora "Varoš kapije”, kaže: "Sramota nas je što smo se našli među te 502 firme”.
"Nadležni navode da žele da rasterete državni budžet od izdržavanja firmi koje su u nerešenom statusu. Ali, mi ni dinar subvencija ne dobijamo od države, a kroz poreze, doprinose i PDV dajemo joj najmanje šest miliona dinara mesečno. Nismo opterećeni nijednim kreditom, a u 2013. smo imali 6,5 miliona dinara dobiti", ističe Kuzmanović.
U javnom pozivu piše da je gubitak "Varoš kapije” 13,7 miliona dinara veći od visine kapitala. To je, kaže Kuzmanović, minus nasleđen iz perioda kad je ova firma imala desetine restorana i prenosi se iz godine u godinu. Ali smanjuje se pozitivnim poslovanjem.
"Pre nekoliko dana, finansijska policija je pet sati obavljala kontrolu u "Znaku pitanja” i nije ustanovila nijednu nepravilnost", kaže Kuzmanović.
Opasnost od loše privatizacije prepoznata je i u analizi iz javnog poziva, uz "mogućnost da nestanu stari beogradski restorani”. To se dešavalo i kada su ranije prodavana ugostiteljska preduzeća, poput "Tri grozda” čije su mnoge kafane zakatančene, a firma dovedena do stečaja.
Kao prednosti "Varoš kapije”, u analizi se navode lokacije restorana, imidž i tradicija, doslednost u pružanju i kvalitetu ugostiteljskih usluga, diferenciranost ponude i kreditna nezaduženost. Šanse za unapređenje poslovanja su, prema istom izvoru, povećanje broja stranih turista u Beogradu i proširenje noćne ponude. Kao nedostaci prepoznati su objekti u zakupu, zastarela oprema i nedostatak uslova za dobijanje HASAP standarda.
