Pedro Sančez koji će treći put od 2018. godine predvoditi Vladu Španije, novi mandat je obezbedio tek pošto je sklopio sporazume sa katalonskim, galicijskim i baskijskim nacionalističkim partijama. Takva politička trgovina nametnula je pitanje da li će zvaničan Madrid, koji ne priznaje kosovsku nezavisnost, u narednom periodu promeniti ili možda imati “mekši” kurs kada je reč o Kosovu.
Da bi mogao da formira vladu, Sančez je, između ostalog, poslao zahtev u Brisel da uz španski jezik i katalonski, baskijski i galicijski postanu službeni jezici Evropske unije, obećao je da će amnestirati umešane političare i aktiviste u neuspeli pokušaj otcepljenja Katalonije od Španije 2017, a nacionalističkom bloku Galicije koja zagovara samostalnost tog regiona obećao je smanjenje 20 odsto duga prema državnom fondu.
Da li će se resetovanje politike vladajućih socijalista na unutrašnjem planu reflektovati i na spoljnu politiku, u kojoj su po pitanju Kosova dosad bili dosledni? Španija, naime, ne priznaje ni kosovske pasoše, u aprilu ove godine glasala je protiv toga da zahtev Kosova za prijem u Savet Evrope uđe u proceduru, 2018. na sednici Generalne skupštine Interpola bila je protiv prijema Kosova, kao i 2015. na glasanju o njegovom članstvu na Generalnoj konferenciji Uneska.
Politikolog, hispanista i istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Rajko Petrović smatra da za sada, bez obzira na podršku separatističkih stranaka novoj vladi Španije, nije moguće da ova zemlja koja ne priznaje Kosovo taj svoj stav promeni.
– Španska politika prema pitanju nezavisnosti Kosova je prilično jednostavna i sastoji se od toga da Španija ne priznaje unilateralne secesije, odnosno jednostrano proglašene nezavisnosti – kaže Petrović za Kosovo onlajn.
Ukoliko bude referenduma…
U tom smislu, kako kaže, postojeća politička garnitura u Španiji neće menjati stav te države jer, kako ukazuje, katalonsko pitanje za njih i dalje ostaje važno.
Promena pozicije, kako navodi, mogla bi se razmatrati ukoliko bi došlo do organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije, a koji bi bio podržan od strane države Španije što se, dodaje, navodi kao jedna od mogućih opcija u narednom periodu ukoliko vladajući socijalisti žele da zadrže podršku od strane katalonskih, pa i baskijskih separatista.
– U tom slučaju bi se moglo eventualno razmatrati to da Španija prizna nezavisno Kosovo, međutim mislim da do takvog referenduma u Španiji neće doći, a i ako bi došlo, ukoliko želi da ostane dosledna, Španija bi morala da podržava Kosovo kao deo Srbije jer bi taj referendum bio sproveden isključivo uz podršku države, dakle na jednom bilateralnom, a ne unilateralnom nivou – navodi Petrović.
On smatra da zvanični Madrid neće glasati ni za to da Kosovo postane članica nekih međunarodnih organizacija i ukazuje da je Španija to prilično dosledno poštovala do sada, čak i kada su u pitanju neke sportske aktivnosti.
Kako napominje, ako se politika Španije prema Kataloniji i Baskiji promeni, za šta su i dalje male šanse, onda bismo eventualno mogli da očekujemo nešto slično tome da Španija glasa za prijem Kosova u međunarodne organizacije.
Kosovo nije ni pomenuto…
Politiku koju je dosad Španija imala prema Kosovu, prema oceni Vladimira Stankovića, dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Španije, ova zemlja neće menjati.
– Nova španska vlada na čelu sa premijerom Pedrom Sančezom izabrana je tesnom većinom, bilo je neophodno 176 glasova u parlamentu koji ima 350 poslanika, dobila je 179, a ključna je bila podrška nacionalnih partija iz Katalonije, Baskije i Galicije. Nije se dogodilo ništa neočekivano kao i u svakoj političkoj trgovini napravljen je, uslovno rečeno, pakt. Katalonski nacionalisti uslovili su svoju podršku amnestijom za političke lidere koji su posle pokušaja otcepljenja i nelegalnog referenduma završili u zatvoru. Pedro Sančez je krajem oktobra, dakle pre nego što je izabran, najavio mogućnost nekakve abolicije, nekakvog poništenja kazni, videćemo šta će od toga biti – objašnjava Stanković za Kosovo onlajn.
Kaže da je za Srbiju, naravno, najinteresantnije kakav će biti odnos novoizabrane španske vlade prema pitanju Kosova.
– Ono što je bitno i što je zanimljivo, u svim tim pregovorima reč Kosovo nije, koliko sam ja uspeo da vidim bila ni pomenuta, tako da ne verujem da će doći do neke bitne promene španske politike. Španija će ostati jedna od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo i to je politika koju su vodili i sprovodili i prethodni premijeri Sapatero i Rahoj. Sančez nastavlja tu liniju, a ovo što je dogovorio je, da tako kažemo, neka unutrašnja trgovina. Kao i u svakoj politici nešto mora da se ustupi da bi se nešto dobilo. On je dobio tu podršku za novi mandat i to je trenutno stanje – zaključuje Stanković.
