Zamislite da vam je neko nakon leta rekao da će Slovenija postati treća najgora zemlja na svetu po broju umrlih na milion stanovnika, piše Jutarnji list.
“Verovatno bi tom crnom prognostičaru odgovorili da je Slovenija disciplinovana nacija koja će znati da organizuje adekvatne protivepidemijske mere i da je potpuno nemoguće da takvo zlo zadesi deželu”, ističe se u tekstu Jutarnjeg.
Slovenija je zaista uvela strogi parcijalni lokdaun, ali ipak ima više od 1.160 mrtvih na milion stanovnika. Belgija takođe. Jako stroge mere nisu pomogle ni Italiji, Peruu i Španiji, koje su takođe među 10 zemalja najteže pogođenih brojem umrlih od koornavirusa.
Ako radikalne mere deluju, kako je moguće da Belgija na primer ima oko dva puta više mrtvih nego Švedska i kako je moguće da je najednom zemlja nad kojom su se mnogi zgražavali jer je “puštala starce da umiru” trenutno, prema broju mrtvih na milion stanovnika u boljoj poziciji nego Hrvatska?
Šveđani i danas ne nose maske, dok su kafići i restorani otvoreni; sprovode mere za koje veruju da su epidemiološki delotvorne i priznaju kako su u prvom talasu loše procenili kako štititi stare u domovima.
Odgovori nisu tako jednostavni, piše dalje Jutarnji i navodi da preterano pojednostavljivanje proizvodi celi niz drugih rizika, jer jednog dana će se žrtvama pandemije pridodavati i svi oni preminuli koji zbog strogih protivepidemiološkog mera nisu dobili pravovremenu medicinsku uslugu zbog neke bolesti koja nema veze s koronavirusom.
Dakle, može se pretpostaviti da će one zemlje sa strogim lokdaunom u tom zbrajanju proći jako loše.
Zatim, tu je i problem, navodi se, što se najstrožim zatvaranjem zemlja uvodi u spiralu straha i još strožih mera. Političari misle da igraju na sigurno ako zaoštravaju mere jer procenjuju da im sutra u tom slučaju niko neće prigovoriti prevelik broj smrti.
Kako prepoznati onda gde je granica između potrebnih i delotvornih mera i onih preteranih? Prvo, treba znati da je lokdaun precenjen kad je u pitanju usporavanje brzine zaraze, ističe autor teksta u Jutarnjem listu.
“Jeste li znali da zabrana putovanja prema naučnim istraživanjima ima uticaj na usporavanje zaraze od tri posto?”, piše dalje list i postavlja novo pitanje: “Međutim, ko u Evropi može ignorisati to što velika, moćna i po svemu uzorna Nemačka gazi put radikalnih mera?”
Nemačka stoji trenutno “solidno” kad je u pitanju broj smrti na milion stanovnika, ali pojedine nemačke pokrajine ubrzano se približavaju incidenciji koju ima Hrvatska – pune im se bolnički kapaciteti te raste broj umrlih.
Zato Nemačka počinje govoriti o zaokretu epidemiološke politike, ali se još ne zna čemu bi zaokret mogao da vodi. Teško mogu rigoroznije od onoga što već sprovode, a da ne devastiraju ono od čega žive – izvoznu industriju. značajno je i to što je prošle sedmice Nemačka osnovala specijalni “task force” za zaštitu starijih. Hoće li to biti dobar zaokret?, zapitao se hrvatski list.
