Od 1. januara sledeće godine, u kojoj Francusku očekuje najvažniji politički događaj, predsednički izbori, ova zemlja predsedavaće i Savetom Evropske unije.
Ona će poziciju preuzeti od Slovenije, koja je na tom mestu od jula ove godine, a kormilo će držati u rukama do 30. juna 2022. godine.
Francuska je jedna od najjačih zemalja Evropske unije, a aktuelni predsednik Emanuel Makron već se pokazao kao lider koji vodi politiku unutar EU upravo u pravcu koji bi zemlju mogao postaviti kao vodeću članicu bloka. Taj put Makronu se otvorio kada je postalo izvesno da će Angela Merkel, bivša kancelarka Nemačke otići u penziju nakon 16 godina liderstva u Nemačkoj i u EU.
Međutim, da bi Makron uspeo u svojoj nameri potrebna mu je i pobeda na izborima koji će se održati u aprilu.
Osvajanjem novog predsedničkog mandata, francuski predsednik biće u prilici da ostvari sve ciljeve koje je zacrtao u predstavljanju plana za predsedavanje Unijom, kao i da se zaista postavi kao predvodnik EU, u vremenu kada se ceo kontinent suočava sa krizama – od pandemije kovida 19 i energetske krize, do borbe sa klimatskim promenama. Imajući u vidu upravo održavanje predsedničkih izbora, postavlja se pitanje koliko Francuska zaista može da se fokusira na samo predsedavanje i spisak prioriteta u tom pogledu jer će unutrašnja pitanja sigurno okupirati pažnju kako političara tako i samih građana.
Ipak, u svom govoru u kojem je predstavio prioritete EU tokom predsedavanja Makron nije zaobišao pitanje Zapadnog Balkana, ističući da je taj region “više od susedstva”.
– Zapadni Balkan je više od susedstva. Balkan je srce Evrope. Moramo da vodimo politiku ponovnog angažmana i investiranja u cilju ekonomske integracije ovog regiona. Moramo da se borimo protiv manipulacija nekoliko regionalnih sila koje kroz Balkan žele da destabilizuju Evropu – poručio je Makron što ukazuje da se proširenje i saradnja sa regionom i dalje nalaze na agendi Francuske.
Ima li mesta za Zapadni Balkan?
Kao jedan od kreatora nove metodologije pridruživanja, bilo je očekivano da Makron podrži dalji nastavak integracija, ali je to poverenje poljuljano nakon njegovih skeptičnih izjava o tom procesu zbog učešća novih zemalja u odlučivanju na nivou EU. Ipak, da je franckuski predsednik za sada ostao dosledan politici proširenja potvrdile su njegove reči tokom predstavljanja plana kada je istakao da će Zapadni Balkan biti jedan od prioriteta.
Ono što je potvrdilo da nova metodologija na neki način daje rezultate jeste i konačan napredak Srbije na putu ka EU. Posle dve godine stagnacije, konačno je napravljen pomak kada je Srbija dobila “zeleno svetlo” za otvaranje Klastera četiri u pristupnim pregovorima.
Međutim, posvećivanje pažnje proširenju i problemima Zapadnog Balkana mogla bi da zaseni predizborna kampanja u Francuskoj odnosno unutarpolitička pitanja.
Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije rekla je za Euronews Srbija da se još 2017. u određivanju francuske evropske politike videla pretenzija za odgovornost za Zapadni Balkan i evrointegracije tog regiona. Kako smatra, svakako je dobro da se to pitanje našlo među prioritetima Frnacuske u planu za predsedavanje Unijom, ali da bi trebalo imati u vidu predsedničke izbore, koji će gotovo sigurno imati dva kruga.
– Upravo zbog izbora, neki analitičari smatraju da se može očekivati da će to biti možda i skraćeni mandat predsedavanja Francuske. Ipak, milsim da će iskoristiti ceo mandat, ali je upitan efekat – rekla je Kolaković.
Osvrćući se i na izjave Makrona da je Zapadni Balkan “srce Evrope”, ona ističe da će jedan od prioriteta biti svakako pokretanje razgovora o budućnosti čitavog kontinenta što je značajno za napretak i EU i evrointegracija.
– To je veoma bitno. Interesantna je najava tog pogleda na pisanje istorije Evrope, što takođe može da utiče na odnos EU na Zapadni Balkan tokom francuskog predsedavanja jer se vidi da se taj region više ne posmatra kao nešto odvojeno, već kao deo Evrope – rekla je Kolaković.
Takođe, Strahinja Subotić iz Centra za Evropske politike za Euronews Srbija kaže da će Francuska svakako nastaviti da motri na ovaj region, u skladu sa ranije iznesenim planovima.
– Mislim da će možda čak i ažurirati tu Strategiju koju su usvojili 2019. i na taj način će pokušati da popune vakuum koji je za sobom ostavila Angela Merkel, koja je i personalno i u okviru države bila najuticajnija na Zapadnom Balkanu i da se nametnu kao igrač broj jedan – rekao je Subotić.
Ipak imajući u vidu prethodnicu, Sloveniju, kako navodi Subotić, pitanje je koliko će Franacuska imati prostora na “agendi prenatrpanoj različitim prioritetima” da se posvećeno bavi proširenjem.
– U ovom trenutku teško je reći u kojoj će meri biti prioritet Zapadni Balkan. Sumnjam da će Francuska biti u mogućnosti da ga prioretizuje poput Slovenije, koja je zapravo na svakom koraku govorila o nužnosti ubrzanja pristupnog procesa, otvara se Klaster 4, održali su samit – ističe Subotić.
Ipak, i on napominje da to neće biti znak da Francuska ne želi da se bavi Zapadnim Balkanom već da će biti prezauzeta zbog velikih očekivanja da kao osnivač EU Francuska nadomesti odlazak Merkel.
