U dvorištu jedne poslovne zgrade u Kampali, prestonici Ugande, uveliko se vari i lemi. Oko karoserije stoje naslagani solarni paneli, a dva inženjera pokušavaju da u vozilo stave elektromotor, piše "Dojče vele".
Koordinator projekta Paul Musasizi priznaje da se većina poslova svodi na metodu pokušaja i greški. Mnogo toga ni sami ne znaju, na primer kako će automobil na kraju izgledati i funkcionisati.
– Još eksperimentišemo, kako da optimalno iskoristimo sunčevu energiju tu, nedaleko od ekvatora, objašnjava inženjer i pokazuje solarne panele.
Musasizi je inženjer i docent na tamošnjem Univerzitetu Makarere, ali pre svega je to čovek koji ima viziju. On je pre četiri godine sa studentima u podrumu univerziteta sklepao prvi električni automobil Ugande i čitavog istoka Afrike. Za početak, zadovoljili su se malim dvosedom, svojevrsnim afričkim "autom za grad". Nekako je uspeo da svoj auto predstavi i predsedniku Ugande.
Nemačka, Japan, Uganda…
A predsednik se oduševio! On već vidi svoju zemlju rame uz rame s automobilskim nacijama poput Nemačke, Japana ili SAD i po njegovoj želji se gradi velika farbika automobila. Doduše, tek se vrše prva merenja i iskopavanja na gradilištu, ali reč je o ogromnom zemljištu od 100 hektara gde bi već 2016. počela "prava" gradnja automobilske fabrike. Jer, 2018. predsednik želi da se prvi automobili "Made in Uganda" već kotrljaju sa pokretne fabričke trake.
Naravno, predsedniku treba inženjer Musasizi i odmah je naredio da se njegovom univerzitetu odobre dodatna sredstva za istraživanje. Posle dvoseda uspeli su da naprave i "pravi" auto sa četvoro vrata i osim modela koji pokreće samo električna energija, napravili su i hibridni model. Razlog je vrlo praktičan – i Uganda ima kišne periode kada solarni paneli nisu od pomoći onima kojima se žuri. Musasizi i njegovi omladinci sada pokušavaju da naprave jedan autobus.
Ovog čoveka vodi čist entuzijazam ali i želja da ni u kom slučaju ne izneveri poverenja predsednika. Ipak, jasno mu je da ga čeka još mnoštvo ogromnih izazova.
U novoj fabrici trebalo bi da radi oko 5.000 radnika, a sada ih u univerzitetskoj radionici ima ukupno 25. Inženjer smatra da će im biti potrebno još stručnjaka i iskusnih radnika, koje možda treba dovesti i iz inostranstva.
"Možda i motor, za oko sedam godina…"
I kod proizvodnje automobila, inženjer nije siguran da je Uganda sposobna da sama proizvede celo vozilo. Na kraju krajeva, današnji automobil se sastoji od oko 30.000 sastavnih delova i verovatno će morati mnogo toga da kupe od već iskusnih proizvođača delova, po svemu sudeći u Kini ili negde drugde u Aziji.
– Na početku ćemo u Ugandi verovatno samo sklapati sastavne delove, priznaje Musasizi, ali već ima mnogo planova.
– U Keniji se proizvodi staklo, u Tanzaniji gume. Iz toga možemo da napravimo vlastiti auto, tvrdi inženjer.
U Ugandi bi možda ubrzo mogli da počnu da proizvode i karoseriju, možda i preuzmu čitavo lakiranje.
– A za oko sedam godina možda uspemo da stvorimo i vlastiti motor, nada se Musasizi.
Kao što se i da videti, njegovi planovi su skromni: sanja da iz nove fabrike izlazi oko 3.000 automobila "Made in Uganda" godišnje. Na primer, u Tojotinim fabrikama toliko automobila nastaje za nešto više od tri sata proizvodnje. Ali Uganda je siromašna. Ljudi i dalje žive uglavnom od poljoprivrede, imaju nešto malo stoke i poneko se bavi ribarstvom. Retko ko sebi može da priušti i bicikl, a kamoli automobil srednje klase koji bi koštao oko 20.000. Da, toliko, iako je "Made in Uganda".
