Naučnici i futuristi raspravljaju o tome da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo uopšte da imaju prava, slična onima koja imaju životinje.
Neki američki naučnici smatraju da bi ljudi trebalo da počnu da razmišljaju o tome kako da zaštite etička prava veštačke inteligencije.
Profesori Džon Basl i Erik Švicgebel upozoravju da mnogi veruju kako roboti ne zaslužuju bilo kakvu etičku zaštitu, jer veštačka inteligencija nema svest, odnosno osećanja. Oni nisu saglasni sa tom teorijom i pitaju kako će ljudi znati da li su stvorili nešto što može imati emocije i osetiti bol?
Magazin za ideje i kulturu “Eon” ističe da je jedan od problema to što nema naučnog konsenzusa o tome šta je to svest. Jedan broj naučnika smatra da taj pojam označava tip dobro organizovane “obrade informacija”, dok drugi tvrde da je svest povezana sa specifičnim biološkim karakteristikama.
Zagovornici prve teorije zagovaraju da pristup robotima bude sličan onom prema istraživanju nad životinjama. Oni predlažu osnivanje odbora koji bi ocenjivali istraživanja u vezi sa veštačkom inteligencijom.
Takvi odbori ocenjivali bi etičke rizike pri razvoju robota, vodeći računa o rizicima u odnosu na prednosti tokom sprovođenja istraživanja. U isto vreme, veliki trgovinski lanci uvode hiljade robota koji će osloboditi ljude rutinskih poslova.
U trgovine “Volmarta” stižu roboti koji će obavljati poslove poput čišćenja podova, te skeniranja i sortiranja proizvoda.
Ako već rade poslove ljudi, onda prema robotima treba imati određeni etički kodeks, smatraju zagovornici zaštite veštačke inteligencije.
