Juna 1914. Gavrilo Princip ubio je naslednika na presto Austrougarske i tako pokrenuo niz događaja koji su doveli do početka Prvog svetskog rata. Pisac iz Kejptauna i avanturista Tim Bučer u svojoj upravo objavljenoj knjizi "The Trigger: Hunting the Ašasin Njho Brought the Njorld to Njar"
(Okidač: U potrazi za ubicom koji je svet doveo do rata) "pretresao" je njegov život i ponudio nešto drugačije viđenje Gavrila Principa.
Počevši od Principovog rodnog sela u današnjoj Bosni, Bučer je uzduž i popreko prošao kroz divljinu Bosne, a čak je i upecao pastrmku u pokušaju da otkrije tajne Gavrila Principa.
|
Patriota
|
Tokom putovanja uživao je u gostoprimstvu seljana centralne Evrope i pronašao je do sada nepoznate školske izveštaje o Principu u jednom malo poznatom arhivu u koji istoričari nisu ni zavirili.
Bučer koji je za "Dejli telegraf" pokrivao sukobe na Balkanu 1990-tih napisao je dve knjige o avanturističkim putovanjima kroz Afriku, a povodom nove knjige Rojtersu je dao telefonski intervju iz Kejptauna.
Na pitanje šta ga je motivisalo da napiše knjigu, Bučer je rekao da je prvi motiv bio taj što ljudi još uvek ne znaju kako je došlo do Prvog svetskog rata i kako smo izgubili milione ljudi.
Kao pisac iz Južne Afrike Bučer veruje da tranzicija njegove zemlje Balkanu može da ponudi "lekciju iz nadanja".
Bučer smatra da je pitanje kako bi Princip reagovao na događaje koje je pokrenuo da je živeo u Titovoj Jugoslaviji "komplikovano jer je on pokrenuo događaje koji su doveli do svetskog rata".
– Mislim da bi bio šokiran. Budimo apsolutno iskreni: Princip nije uzrok Prvog svetskog rata, ali je okidač. Razlog su strateški rivaliteti velikih sila, spremnost da se ide u rat. Beligija je spremno prihvatila ubistvo na ulici na Balkanu kao razlog da krene u rat. Pobogu, koliko je to nenormalno?! Čvrsto stojim iza toga i mislim da je istorija Principa pogrešno predstavila kao jugoslovenskog nacionalistu. A ljudi su to primili delom jer su neznalice, delom jer ih nije interesovalo, a delom jer Jugoslavija više nije u modi. Jugoslavija je izašla iz mode 1990-ih. Ali, ako skinete te naočare 1990-ih i stavite naočare od pre 100 godina, Jugoslavija je imala veoma romantičnu, pozitivnu, utopijsku ideju. On je bio romantičan, budimo iskreni. Ne verujem da bih potpuno bio za Tita. Ali bi cenio ono što je Tito uradio, a to je što je ujedinio sve – dodao je Bučer.
