U decembru prošle godine ponovljeni apel dobrim ljudima širom sveta da pomognu siromašnoj i nemoćnoj baki Ratki Đorđević i njenoj bolesnoj ćerki Slobodanki, dugogodišnjim štićenicima Humanitarnog mosta “Vesti” i jedinim preostalim žiteljima zabitog i potpuno napuštenog sela Cvrnje na Rogozni, već daje rezultate.
Nakon što im je početkom januara iz Švajcarske stiglo 100 franaka, siromašnoj baki i njenoj bolesnoj ćerki stigla je još jedna radost, ovoga puta iz daleke Australije.
Nemoćna baka
Da se nemoćna baka Ratka i njena bolesna ćerka Slobodanka ponovo obraduju i lakše dočekaju proleće pobrinuli su se naši čitaoci iz daleke Australije Milan i Rada Šainović koji su im poslali donaciju od 300 evra, ili oko 500 australijskih dolara. Donacija je, zbog snega i loših puteva, na Rogoznu stigla sa malim zakašnjenjem, ali je starici i njenoj ćerki došla u pravom trenutku dok se, bez ikakvih prihoda, u planinskoj zabiti i samoći bore za opstanak na svom kućnom pragu.
– Nama je svaka pomoć, pa i ova, uvek dragocena i život nam znači – priča starica Ratka koja je smogla snage da pešice, po snegu i ledu, sa ćerkom siđe u podnožje planine (kolima se dalje nije moglo) i preuzme donaciju dobrotvora iz Australije.
– Hvala dobrim i humanim Šainovićima. Bog neka čuva naše spasioce Milovana i Radu. Želimo im dobro zdravlje i svaku sreću u životu, nadamo se da će Svevišnji nagraditi njihovu dobrotu. Da nije ovako humanih ljudi i ovakvih dobrotvora, mi ne bismo mogle da opstanemo u ovoj “pustinji” gde nema od čega dinar da se otkine – priča starica i ističe da će obnoviti zalihe brašna, kupiti druge namirnice i iz Novog Pazara naručiti najpotrebnije lekove. Nadaju se da će nešto preteći i za struju koju bez pomoći dobrotvora ne bismo mogle da plate.
– Najvažnije nam je da preživimo snegove i mrazeve i da u što boljem stanju dočekamo još jedno proleće. O nekom boljitku možemo samo da maštamo jer boljeg života ovde, gde su ljudi retkost, neće biti. Da se nekuda selimo kasno je, a i nemamo gde da odemo. Zato su sve naše oči i nade uprte u dobre ljude, svaka njihova pomoć zlata nam je vredna. Hvala im i za sve što su do sada učinili za nas – dodaje Slobodanka Đorđević.
Za samo nedelju dana ponovo su se radovali samohrani otac Vukomir Tomović iz novopazarskog prigradskog naselja Šestovo i njegovi nepokretni sinovi Ivan i Predrag. Nakon 200 dolara iz Australije stiglo im je i 200 evra iz Nemačke. Vrednu donaciju poslao je anonimni dobrotvor iz Berlina.
– Dugo smo bili bez ikakve pomoći, jedva smo se prehranjivali i lečili. Nakon ponovljenog apela u “Vestima” dobri ljudi nam ponovo pomažu da kupimo pelene, lekove, ogrev, namirnice… Da nije dobrotvora iz dijaspore ostali bismo i bez svetla, jer ne bismo mogli da platimo račune za struju. Hvala im do neba, hvala “Vestima”, hvala anonimnom donatoru iz Berlina. Želimo mu sve što bismo i nama poželeli, a najviše zdravlja i sreće u životu – ističe Vukomir, mučenik koji iako i sam težak srčani bolesnik, duže od četiri decenije, najpre u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, a potom u Novom Pazaru, predano brine o svojim paralizovanim i nepokretnim sinovima.
– Ne bismo izdržali da nije bilo čitalaca “Vesti”. Uz nas su neprekidno 25 godina. Bude dana i meseci kada ne stigne nikakva pomoć i taman kad pomislimo da su nas svi zaboravili, Bog nam pošalje ponekog dobrotvora da nas obraduje i izvuče iz nevolja. Hvala svima beskrajno – dodaje Vukomir.
Donacija od 50 franaka, koju joj je poslao naš čitalac i dugogodišnji dobrotvor Milenko Šipka iz Švajcarske, obradovala je i Novopazarku Bajru Suljević, samohranu majku koja sama, u podstanarskoj sobici i bez ikakvih primanja, 27 godina brine o teško bolesnoj i potpuno nepokretnoj (ne ustaje iz kreveta, ne može ni da sedi) ćerki Arijeti.
Za kiriju i struju
– Svaka pomoć mnogo nam znači, jer valja platiti kiriju i struju, kupiti ogrev, obezbediti pelene, lekove, sredstva za higijenu i hranu. Sve to obezbeđuju nam dobrotvori poput Milenka Šipke i drugih. Da nije tako velikih ljudi ni nas ne bi bilo. Boga molimo da ih čuva i nagradi – ističe Bajra i naglašava da ni ubuduće neće moći bez ljudske dobrote.
Tuga i samoća
Baka Ratka i njena ćerka Slobodanka samo su dvoje od više od stotinu stalnih štićenika Humanitarnog mosta u ovom siromašnom kraju. Kako ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, većina njih su nemoćni samci, od svih zaboravljeni, kojima su jedina nada čitaoci “Vesti”.
– Svi oni žive u planinskoj zabiti, daleko od grada, tamo gde caruju tuga i samoća. Činimo sve da im olakšamo život, činićemo to i ubuduće. Hvala “Vestima”, hvala dobrim ljudima, hvala dijaspori – poručuje Muratović.
