U Novom Sadu je premijerno prikazan dugometražni dokumentarni film o Jovanu Raškoviću i srpskom narodu u Hrvatskoj pod nazivom “Međ’ javom međ’ snom”.
Premijera je održana sinoć u prepunoj sali Srpskog narodnog pozorišta, a u publici su bili predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac, brojne ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života Novog Sada i Vojvodine, kao i predstavnici zavičajnih udruženja.
Sanda Rašković Ivić, kćerka Jovana Raškovića, smatra da bi Srbi imali mnogo bolju sudbinu da su više slušali njenog oca, čija je životna i politička filozofija sazdana u njegovoj rečenici da je “bolje hiljadu godina pregovarati, nego jedan dan ratovati”.
“On je i Slobodanu Miloševiću rekao zašto Hrvatska želi rat i zašto se Srbi ne smeju u njega upuštati”, rekla je Ivićeva za Srnu posle završetka filma.
“Hrvatskoj je potreban rat da bi bila priznata”
Ivićeva je napomenula da je njen otac još na početku 1991. godine rekao da je Hrvatskoj potreban rat da bi bila priznata, jer je iz iz Drugog svetskog rata, iako izašla kao pobednica, imala veliku ljagu zvanu Nezavisna država Hrvatska.
Ona je dodala da je Rašković objašnjavao Miloševiću da Hrvatska nije imala ni svoje gradove mučenike, niti svoje mučenike i da ona jedino kroz rat može da ih stekne, kao što ni ni na koji način ne može dobiti u miru.
Prema njenim rečima, Milošević je pažljivo saslušao Raškovića, a onda mu poručio da se drži svoje lekarske struke.
“Doktore Raškoviću, ja znam da ste vi jedan veliki humanista, ali bolje da se vi držite svoje ordinacije, a nama političarima prepustite da vodimo celokupnu priču. Nažalost, znamo kako se ta priča odvijala, šta je posle bilo i šta se sve dogodilo”, ispričala je Ivićeva.
Ona je rekla i da je film o njenom ocu pogodio suštinu i dao njegov portret kao čoveka, lekara i humaniste, ali i kao političara.
– S druge strane, tu su i dešavanja u Hrvatskoj vezana za srpski narod, način na koji je to sve vođeno sa apostrofima na neku prošlost, koja ne može da se ne pomene i koje ne možemo da se ne setimo. Posebno kad govorimo o sukobima iz devedestih godina prošlog veka, ali i o dešavanjima sa srpskim narodom od 1941. godine na ovamo – pojasnila je Ivićeva.
Film o dr Jovanu Raškoviću i Srbima u Hrvatskoj režirao je Nikola Lorencin, a njegovu realizaciju pomogli su Društvo “Dr Jovan Rašković” i Otadžbinski pokret “Dok žive Krajišnici-živeće i Krajina”.
Prethodno je održan i bogat kulturno umetnički program u kome su učestvovale krajiške izvorne grupe i pojedinci.
Pa kako onda nije Hrvatska napala Srbiju ako je željela rat? Zašto su onda Srbija s tzv. JNA i Srbi ratovali u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu ako oni nisu željeli rat?
Pa vjerovatno sto je to bio dogovoren rat svih aktera na prostoru bivse drzave.Drzave nastaju i nestaju ratovima.