Sociolog Bojan Panaotović, direktor novosadskog Kulturnog centra, protivnik je fizičkog kažnjavanja dece, ne samo teorijski, sociološki i kao javna ličnost, već takav stav poštuje i primenjuje u sopstvenom životu kao otac dvoje dece.
On objašnjava za “Vesti” da je od davnina postojalo fizičko kažnjavanje, ali ne vidi da je time civilizacija postigla neke briljantne rezultate kao što bi bili svet bez ratova, ili savršeni pojedinci i društvo.
– Zašto onda ne bi pokušali drugačije – pita Panaotović, uz napomenu da nije upoznat sa svim detaljima Porodičnog zakona, ali da načelno daje podršku ideji promene zakonske regulative zbog izuzetno mnogo slučajeva šikaniranja i zlostavljanja mališana.
Navodi primer “dozvoljene” reakcije roditelja kada se dete nađe u životnoj opasnosti.
– Ako ga mahinalno lupite po prstićima da ih ne gurne u struju, to nije nenormalno i patološko ponašanje. Bilo je ugroženo i kada ste to učinili da mu spasete život, naravno da nije za zakonske sankcije. Ali, ako dete od dve, tri godine istučete, jer nije izvršilo nuždu na noši, već u pelenama, ili je reklo nešto što vam se ne dopada, to je apsolutno neprihvatljivo i štetno za normalan rast i razvoj. Stara je poslovica da je batina iz raja izašla, ali kako je rekao jedan ruski psiholog, da je dobra, ne bi ni izlazila, već bi ostala tamo – priča on.
Panaotović postavlja važno pitanje svim “čistuncima”.
– Ako se zgražavamo zbog nasilja nad ženama, odnosno što je besprizorni muž istukao suprugu, ili kad pročitamo o nasilju nad starima, zašto to ne važi za decu? Po kom kriterijumu je neprihvatljivo biti nasilan prema partneru, a normalno vršiti nasilništvo nad decom? Ne vidim da to može neko racionalno da objasni – priča naš sagovornik.
Izuzetno je važno, prema rečima ovog sociologa, da roditelji razgovaraju sa decom i da se odnos uspostavi tako da deca ispunjavaju obaveze da bi uživala privilegije i prava.
– Recimo, nema večeras bioskopa i palačinki sa društvom ako nisu završene školske obaveze i kućni poslovi. To nije zlostavljanje, već ono što život svakome donosi, i nama odraslima. Ako ne odemo na posao nećemo dobiti platu i ne možemo da platimo račune, kupujemo, putujemo… Postoji 1001 način da kao roditelj istrajete, a da decu ne ugrožavate, a stara izreka kaže “lepa reč gvozdena vrata otvara”. Znači razgovor i strpljenje, ali i čvrstina u stavu i odluci – ukazao je on.
Mogućnost lažnih optužbi
Roditelji koji upotrebljavaju fizičko nasilje bi, kaže Bojan Panaotović, trebalo da prolaze kroz edukacije o nenasilnom vaspitavanju dece.
– Ipak, tu se treba kloniti zloupotrebe. Recimo, ako je majka podviknula na dete i rekla da ne može da igra igrice celog dana na računaru, već mora da uči, a da mališan to prijavi i zloupotrebi i nadodajući kako ga je zlostavljala psihički, pa izmisli i da ga je udarila, užasno je da završi u službi za socijalni rad i na edukaciji za roditeljstvo. To znači da se mora naći prava mera, jer s jedne strane je fizičko nasilje apsolutno neprimereno veku u kojem živimo i savremenim modelima vaspitanja, a s druge nadležne institucije, država i društvo moraju da shvate da treba sprovesti meru, ali se kloniti zloupotreba da deca prijavljuju roditelje za sve i svašta, da ucenjuju roditelje i odrastaju u anarhičnoj atmosferi što je druga krajnost koja može imati jednako loše posledice.
Da se zna ko je ko
– Prevaziđeno je razgovarati na bazi fizičke sile naročito sa malom decom koja su osetljiva, ali i sa tinejdžerima. Ipak, moram da naglasim da ne smete, sa druge strane, dozvoliti da vam deca budu zapuštena i nevaspitana, da zloupotrebljavaju i ucenjuju. Mora da se zna ko je roditelj, a ko dete, čija se reč poštuje. Da se zna ko je vaspitač, a ko vaspitavani – ukazuje ovaj sociolog.
Ne iskaljujte bes
– Ovo je 21. vek i kao što sada ne idemo po vodu, hodajući tri kilometra do izvora i ne dovikujemo sa brda na brdo, već imamo vodovod, mobilnu telefoniju i skajp, kao što se više ne umire od kuge i šarlaha, već se vakcinišemo, tako i nauka napreduje. Nova saznanja iz oblasti psihologije, socijalne psihologije, pedagogije, vaspitanja i nova otkrića govore da nije dobro tući decu, a posebno ne da se posle teškog i napornog dana, frustrirani nekom situacijom istresete na najslabijima, a deca to jesu, po prirodi stvari – kaže Bojan Panaotović.
