Naši plemeniti čitaoci sa Petog kontinenta ne posustaju kad je o dobročinstvima reč i to potvrđuju skoro svakodnevno, što se može jasno videti I na stranici Humanitarnog mosta. U prilog tome govore i novopristigle donacije posredstvom Redakcije “Vesti” od ukupno 2.850 dolara za nekoliko štićenika.
Od ove sume redovni donator, Slobodan – Bob Nedeljković iz Sidneja uputio je 1.200 dolara na četiri adrese nevoljnika. Tačnije, samohranoj i polupokretnoj majci Svijetlani Kljajić iz Sključana kod Kozarske Dubice namenio je od ove sume pomoć od 400 dolara, usamljenim bakama Kati Bašić iz Svilanova I Stani Minić iz zabitog sela Dragočevo po 300 dolara i još 200 do lara za Moniku Terzić iz Beograda, koja se nalazi u stanju budne kome.
Odmah za ovim dobričinom su Dijana i Silvana Papac iz Melburna koje su uputile dar od 500 dolara njihovom dugogodišnjem štićeniku, slepom mladiću Aleksandru Smukovu iz Dobrinaca kod Rume kao i njegovim sestrama bliznakinjama obolelim od cerebralne paralize, a još 100 dolara izdvojile su za Bajru Suljović iz Novog Pazara, samohranu majku nepokretne ćerke Arijete.
Još jedna vredna donacija od ukupno 850 dolara stigla je i ovog meseca od O. V. iz Sidneja koji je po već ustaljenom principu uputio stipendije za petoro đaka (četvoro gimnazijalaca iz Orahovca I srednjoškolca sa Golije). Da ne bude zaboravljena ni usa mljena i teško bolesna penzionerka Rada Simić iz Šapca, pobrinula se i B. G. iz Adelejda uputivši joj 200 dolara.
Odmah pošto su donacije stigle, to su i naši reporteri stupili u akciju kako bi ispunili želje dobročinitelja i njihova pomoć stigla onima kojima je namenjena.
Među prvima kojima je dar stigao je i Svijetlana Kljajić (34) koja godinama ne može da izađe iz začaranog kruga bolesti i nemaštine. Pomoć Slobodana – Boba Nedeljkovića iz Sidneja, kako kaže, stigla je u dobar čas, da može da reši bar poneku muku koja je pritisla.
– Pre svega želim da se od srca zahvalim tom dobrom čoveku koji je mislio na nas. Istina je da nama ovakva pomoć mnogo znači, budući da živimo samo od skromnih primanja moje majke Milke. Bog mu podario svako dobro, a zdravlje pre svega. Zahvaljujući njegovoj podršci moći ćemo da rešimo bar deo svakodnevnih muka i dilemma kako ćemo rasporediti i ovako opterećen buyet i sve ono što nas čeka na jesen. Nažalost, moramo o tome već sad da razmišljamo, a pre svega na Jovanin polazak u Gimnaziju – iskreno će je Svijetlana Kljajić, koja je preponosna na ćerku Jovanu koja je pravi odlikaš.
Podsećanja radi, pored zdravstvenih tegoba koje je prate već 14 godina, tačnije od kako je preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja, i u komi ro dila zdravu ćerkicu, ali nažalost ostala nepokretna, Svijetlanu su snašle brojne nevolje. Doprineo je nedavno tome i zemljotres koji je pogodio Petrinju i Sisak i značajno oštetio dimnjak na nedovršenoj kući njene majke, a pukao im je i prozor koji će morati što pre da zamene. Zato i ne čudi što je dobrotvor odlučio da ih na ovaj način obraduje.
Zahvalnost do neba!
Već pune tri godine na strain Humanitarnog mosta beležimo nevolje koje pritiskaju nesrećnu penzionerku Radu Simić (54) iz Šapca, ali i svako dobročinstvo naših humanih zemljaka koji su joj zdušno pomagali sve to vreme da preživi. U međuvremenu, Rada je dobila i humanitarni broj koji je omogućila Fondacija Budi human, putem koga joj sada pomažu brojni humani sugrađani kako bi mogla da nastavi sa lečenjem I rehabilitacijom od kako je doživela moždani udar zbog koga više ne može na noge. U međuvremenu, Radi je mnogo puta pomagala I Fondacija Humano srce Šapca koji su joj plaćali stanarinu, račune za grejanje, telefon, vodu, struju, komunalno…
“Uvek smo brinuli o njoj kada je bila na bolničkom lečenju. Svakodnevno joj nosimo kuvane obroke iz Narodne kuhinje, obilazimo je i donosimo namirnice koje dobijamo kao donaciju. Imajući u vidu da nije u mogućnosti da rasprema kuću, slali smo koleginice da joj pomažu oko kućnih poslova. Kupili smo joj veš-mašinu i trudili da izađemo u susret svakoj njenoj molbi” – rekli su iz Fondacije “Humano srce Šapca”.
Svakako i novopristigli dar od 200 dolara plemenite B. G. iz Adelejda koja se često seti Rade, i te kako joj je dobrodošao da ima za najosnovnije.
– Svima sam do neba zahvalna na svakoj pruženoj pomoći, jer da toga nije bilo, ni mene ne bi danas bilo. Veliko i od srca hvala i toj dobroj duši iz daleke Australije koja me ne zaboravlja i uvek pošalje pomoć da imam za najosnovnije – poručila je Rada Simić, pošto je donacija stigla na njen kućni prag.
Slede nova uručenja
U narednim danima i izdnjima “Vesti” naći humani čitaoci moći će da pročitaju više i o uručenjima preostalih donacija.
Samim tim, saznaće kako su oni, na koje su mislili, sa čime se sve suočavaju, ali i kako
će iskoristiti pomoć koja im je stigla izdaleka
