Nakon što ih je pre mesec dana, donacijom od 200 australijskih dolara, obradovao anonimni dobrotvor iz Australije, pomogavši im da kupe ogrev, brašno, najosnovnije namirnice i lekove, porodici siromašnog, teško bolesnog i jedva pokretnog Željka Joksimovića iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, ponovo je, polovinom decembra, stigla vredna pomoć, ovoga puta iz Švedske, od naše anonimne čitateljke i poznate dobrotvorke koja je Željku, njegovoj slabovidoj supruzi Rajki i bolesnoj ćerki Jeleni poslala donaciju od 100 evra.
Veliko srce
Godinama ova dobrotvorka, velikog srca pomaže starima, bolesnima i siromašnima širom Srbije i u Raškoj oblasti. Zahvaljujući njenoj dobroti i pomoći, više nevoljnika na Goliji, Rogozni, Pešteru i Kopaoniku imalo je ogrev, namirnice i lekove, a siromašni đaci pešaci odeću, obuću, knjige i školski pribor. Donacija iz Švedske pomoći će porodici Joksimović da se, u svojoj bedi, muci i bolesti, koliko-toliko, spremi za duge i hladne zimske dane.
Donacija nam je donela puno radosti, jer nam je stigla neočekivano i kada nam svega treba, obnovićemo zalihe brašna, kupićemo namirnice, nabavićemo lekove koje dugo nismo mogli da kupimo i izmirićemo bar deo duga za struju, nadamo se da ćemo nekako izgurati do proleća kad će nam biti lakše, jer bar za ogrev nećemo morati da brinemo. Hvala beskrajno dobrotvorki iz Švedske, bog joj dao sreće i zdravlja, prenesite joj naše pozdrave i zahvalnost do neba – poručuje jedva pokretni i teško bolesni Željko.
Mada je celog života živeo teško i u oskudici, boreći se za goli opstanak, sve do pre nekoliko godina, dok je povremeno radio kao portir u Novom Pazaru i nadničio po Sebečevu i okolini i dok se nije teško razboleo i “pao s nogu”, Željko je nekako uspevao da prehrani sebe, suprugu Rajku i ćerku Jelenu i ni od koga nije tražio pomoć, čak ni onu koja mu po zakonu pripada, sada mora.
Niko u porodici nema zdravstveno osiguranje, pa svaki pregled moramo da platimo, nemamo ni socijalnu pomoć, ni penziju, niti bilo kakvo drugo primanje. Prehranjuju nas pet kokošaka i osam ovaca koje imamo, to nam je sva imovina, da nije njih skapali bismo od gladi, bilo je dana kada smo ostajali i bez hleba, nismo nikada ni sanjali da ćemo pasti na ove grane, ali bolest i sudbina čine svoje, nemoćan sam i da hodam, a kamoli da bilo šta radim – priča skromni Željko dok nam pokazuje ispucale zidove, polomljene crepove, zemljani pod, dotrajali šporet, tri decenije stari kauč, garež i vlagu u svom ubogom kućerku bez vode i kupatila.
Podrška
Vrednu donaciju od 200 švajcarskih franaka, koju im je poslala humana porodica Kalić iz Ciriha, poreklom sa severa Crne Gore, dobio je i siromašni i teško bolesni Ramo Seferović koji, sa suprugom Fatimom, ćerkom Ajšom i sinom Alminom preteško živi u naselju Zeleni na periferiji Rožaja. Duže od decenije naši čitaoci pomažu ovoj porodici u kojoj su svi, osim najmlađeg Almina, teški bolesnici. Naši čitaoci svojevremeno su im igradili kuću koju su im letos renovirali dobrotvori iz Rožaja i okoline.
Nemoćni smo da se prehranimo i preživimo, da nije dijaspore i pomoći koju povremeno dobijamo, skapali bismo od studi i gladi, ni hleb ne bismo mogli da kupimo, ja sam jedva pokretan, žena poluparalizovana, ćerka Ajša rođena sa hormonskim poremećajem i teškim anomalijama, niko ništa ne može da radi i zaradi – priča Ramo i moli nas da porodici Kalić, dobrotvorima iz dijaspore i komšijama iz Rožaja i okoline prenesemo njihove pozdrave i zahvalnost do neba.
Dobro delo
Svim tim dobrim ljudima mi se nikad ne možemo odužiti, i ubuduće, sve naše nade usmerene su u čitaoce “Vesti” i dijasporu, verujemo u boga i nadamo se da će svevišnji nagraditi svako dobro delo, sigurni smo da je sam bog poslao i porodicu Kalić da nam u ovim teškim danima, dok se bez igde ičega borimo sa snegovima i mrazevima, pošalje pomoć, hvala mu – dodaje Ramo.
Radovala se i Muratka
Vrednu donaciju od 100 franaka, koju joj je poslala porodica Idrizović iz Sent Galena u Švajcarskoj, rodom sa severa Crne Gore, dobila je i siromašna i teško bolesna Muratka Ramičević iz Kladnice kod Sjenice. Muratku su obradovale i namirnice koje su joj, uz donaciju od 50 evra, uručili članovi Humanitarne organizacije Ljudske sudbine iz Novog Pazara.
Težak sam srčani bolesnik i potpuni invalid, živim u oronuloj straćari i ne bih mogla da preživim bez pomoći dobrih ljudi hvala čitaocima “Vesti” i humanitarcu Hidu Muratoviću Humanitarnoj organizaciji Ljudske sudbine što misle na mene, beskrajno hvala i dobroj porodici Idrizović, bog će, sigurna sam, nagraditi njihovu dobrotu – poručuje Muratka.
