Za novac koji planira da uloži u obnovu svoje porodične kuće u nekad najvećem ličkom selu Popina Velika, Branislav Novaković (47) mogao je da kupi stan u bilo kom delu Hrvatske ili u Beogradu. Međutim, priznaje da ni novac, niti bilo koja nepokretnost za njega ne bi imali toliku vrednost.
– Želim da mi sin i budući unuci znaju ko smo i odakle smo mi Novakovići. Taj osećaj, verujte, nema cenu – kaže ponosno.
Zajedno sa rođenim bratom Srećkom, koji živi u Vojvodini, ali i venčanim kumom Markom Matošinom, koji takođe živi i radi u Austriji, tople novembarske dane je iskoristio za pripremne radove, ali i da postavi krov kako bi sprečio dalje urušavanje dedovine.
Put za tri dana
Prilikom kratkog boravka u rodnoj Lici, Novakovići su sa svojim kumom za samo nekoliko dana napravili i put do kuće. |
– Reč je o klasičnoj dalmatinskoj kući od kamena, koja je sagrađena 1920. O tome svedoči i tabla na jednom zidu kuće. Dugo sam planirao da kuću mojih roditelja obnovim.
Čak sam 1990. godine nabavio svu potrebnu građu, ali je počeo rat. Sad smo kum i ja pronašli malo slobodnog vremena i odlučili da barem stavimo krov. Već od aprila sledeće godine krenućemo u ozbiljnije građevinske poduhvate – priča Branislav.
Njegov brat kaže da kad bude gotova njihova porodična kuća će biti istovetna onoj od pre skoro jednog veka.
– Sve planiramo da restauriramo ili da angažujemo stolare da izgrade istovetna prozorska okna i vrata. Ovo su kuće izgrađene još u doba hajduka. Zato imaju dvoja vrata, kako bi se, u slučaju nekog zuluma, lakše uteklo – priča Srećko i dodaje da je iz ovog zaseoka Podmilo, mnogo Novakovića krenulo u beli svet.
– Naša kuća je nosila broj 61, a inače posle Drugog svetskog rata ovo selo je imalo između 350 i 400 kućnih brojeva. Međutim, selo je u međuvremenu opustelo, ostalo je tek 20-ak domaćinstava. Ostali su po belom svetu. Komšija Dragan Novaković je u Čikagu. Mićo i Jovo, od oca Maksima su u Australiji. Nažalost, puno Novakovića je u međuvremenu umrlo – pričaju braća.
Branislav je u Beču od 1989. Prethodno, njegova porodica se 1972. godine odselila za boljim životom u Vojvodinu, u Bački Gračac. U Austriju je Branislav otišao, eto simbolike, na Vidovdan. Otišao i snašao se.
