Ljiljana Terzić iz Beograda čini sve da njena ćerka Monika Terzić (37) bude majka kao sve druge, a Monikina ćerka Helena (12) žarko želi da od svoje mame čuje nežne reči, sa njom prošeta i podeli tajne.
O teškoj sudbini te mlade žene, “Vesti” su pisale ranije. Monika je ubrzo posle porođaja pala u stanje budne kome, odnosno minimalnog stanja svesti i od tada ne govori, a baka Ljiljana, od rođenja unuke pokušava da ćerki obezbedi što bolje uslove življenja. Paralelno vodi veliku bitku za njeno ozdravljenje, ali za rehabilitaciju u inostranstvu treba mnogo para.
Nova terasa
Uz pomoć dobrih ljudi, Ljiljana je uspela da napravi terasu kako bi njena Mona mogla da bude na vazduhu i suncu. Međutim i dalje muči muku da je spusti niz stepenice, pa pokušava da skupi novac za hidrauličnu dizalicu koja bi joj olakšala Monikin izlazak napolje.
– Za tu dizalicu mi treba 900 evra, ali tih para nemamo, pa Monu i dalje spuštamo niz stepenice. Suprug je teško bolestan i ne može ništa da radi, pa moram ja, a to je veoma ozbiljan posao za mene, pa zato ne može češće da bude napolju – objašnjava Ljiljana Terzić.
Ona ima samo jednu želju, a to je da njena ćerka ozdravi, a lekari, rehabilitaciju vide kao jedini spas. Slovački medicinski centar Adeli, kaže ona, ima fantastičnu rehabilitaciju za pacijente poput Mone, ali za Ljiljanu Terzić je novac koji treba odvojiti za to je,kako kaže, misaona imenica. Zato je našu humanu dijasporu još jednom zamolila za pomoć.
– Moni bi to pomoglo da posle decenije ispravi noge, koje su sada u zgrčenom položaju. Time bi znatno poboljšala cirkulaciju, omogućila bolji protok krvi i kiseonika ka mozgu što bi joj pomoglo u ozdravljenju. Ispravljanjem nogu omogućava se veći broj vežbi, tačnije vertikalizacija, da može da se ispravi i stoji što bi bio veliki pomak – kaže Ljiljana, skromna službenica koja brine o bolesnoj ćerki i unuki.
Stalna briga
Mala Helena je stalno uz majku češlja je, pravi joj frizure, priča nešto, a pravi i bukete od papirnog cveća i donosi majci..
– Svesna da će biti potrebno još mnogo strpljenja biti potrebno da Mona bude ona stara, ali sam uverena da ću uspeti – priča Ljiljana.
A devojčica stalno postavlja pitanja baki, od onih kada će njena mama da počne da priča, zašto je bolesna, kako je čuvala dok je bila beba?- Meni je tada najteže – prenosi nam svoje emocije ova majka i baka.
Mnogo je pogađa ne samo tuga za bolesnom ćerkom, već i to što unuka ne može majci da postavi ova pitanja.
Prepričava nam kako, kada je Mona napolju u kolicima i padne joj glava sa strane, Helena ostavlja igru, dotrčava do kolica i penje se na prste da ispravi Moniki glavu.
– Unuka je pomazi i kaže joj, dobra moja mama – priča Ljiljana kroz suze.
Koliko je devojčica privržena majci dokazuje i brigom za nju u kući.
– Helena mnogo brine o svojoj mami. Ne da, da ni malo povisim ton. Obično reagujem kada Mona neće da jede, pa joj glasnije kažem da mora da uzme zalogaj, unuka dotrčava da brani mamu – prenosi nam baka.
Ljiljana priča da veliku zahvalnost duguje, dragim i humanim ljudima koji su godinama uz njih i bez čije pomoći bi bilo mnogo teže.
– Ako smo od nekoga imali razumevanje za našu situaciju to su plemeniti čitaoci “Vesti”, čija nam je pomoć uvek stizala u pravom trenutku. Možda nikada nećemo imati prilike da ih upoznamo, ali neka znaju da smo im večno zahvalni, ne samo na prilozima, već i na toploj podršci koja nam olakšava životne muke. Želim im zdravlje i sreću u ovoj Novoj godini i ispunjenje svih želja – poručila je Ljiljana Terzić.
Ponosne na Helenu
Monika, kaže Ljiljana, više prati kada joj se obrate ukućani, a najviše kada joj ćerka govori kako je provela dan, kako je bilo u školi.
– Mona se tada oglašava, iako ne govori kao da hoće da joj kaže da je ponosna na nju što sama uči, bez ičije pomoći. Helena je dete za primer, divna devojčica, dobra i sa svim peticama u đačkoj knjižici. Kada je pitam da li nešto želi ili da li joj nešto treba, ona kaže “ništa bako” – priča Ljiljana Terzić.
Kako pomoći
Svi koji mogu da pomognu nastavak lečenja Monike Terzić, mogu da stupe u kontakt s porodicom: Ulica Koste Hakmana 1, 11.000 Beograd, mobilnim telefonom: +381 63 477 706 ili fiksnim: +381 11 2895 072. Donacije iz inostranstva možete poslati Vestern unionom, a iz Srbije na: Ljiljana Terzić, uplatom na dinarski račun broj: 200-13849692-23, Poštanska štedionica. Na usluzi je i redakcija “Vesti”.
