Sredinom aprila Slobodan Bandović, siromašni žitelj sela Gradac na Pešteru (opština Sjenica) podelio je sa našim novinarima da ga je pozvao jedan dobrotvor iz Francuske, koji želi da mu pomogne da se useli u kuću koju su njegovoj porodici prošle godine sagradili čitaoci “Vesti” i dobri ljudi iz ovog kraja.
Njegove reči potvrđene su već drugog dana Vaskrsa, kada se sa dobrotvorom Borivojem Gačanovićem iz Pariza, rodom iz sela Donji Branetići, po njegovoj želji sastao u beogradskom Dopisništvu “Vesti”, kako bi Slobodanu lično uručio 500 evra. Skromni nadničar sa Peštera stigao je četvrt časa ranije od zakazanog susreta.
– Ovaj put u Beograd sam došao po želji dobrog čika Bore. Srednjeg sina Radišu tek očekuju novi pregledi. Istina je živa da mi Radiši ne bismo ni u snu mogli sve da omogućimo da nije bilo dobrih ljudi širom sveta koji su imali razumevanja za našu muku i sirotinju. Pogledajte mi ruke, crne se od uglja koji utovarujem i radim najteže poslove ne bi li prehranio porodicu, ali to nije dovoljno da im obezbedim sve što im treba. Posla se ne bojim. Dokle god u meni snage ima, boriću se za njihovo bolje sutra. I ovo što sad vidite na meni od odeće zasluga za to pripada dobrim čitaocima “Vesti”. Sam ne bih mogao da kupim, ni sebi ni deci – iskreno će Slobodan.
Pet decenija van otadžbine
Ubrzo je stigao i Borivoje Gačanović, penzioner za koga, po izgledu, ali i energiji, nije lako zaključiti da je zakoračio u devetu deceniju. Podelio je sa nama interesantne stvari iz svog bogatog životnog iskustva, a posebno odlaskom u Pariz koji je postao njegov dom.
– U Francuskoj sam već 56 godina. Otišao sam nakon dve-tri godine rada u šnajderaju u Kragujevcu (1963.) i, kako to nalaže tradicija, posle odslužene vojske. Gde će krojač, nego u prestonicu svetske mode. Već nakon nekoliko godina u Parizu dobro sam se snašao. Ubrzo sam imao i svoju krojačku radionicu sa oko 20 radnika i šio za brendove srednje klase, Pret-a-porte, Elektre, Kler, braća Bender, Alber… Potrajalo je dobro sve do sredine devedesetih. Nisam bogat, ali nisam ni siromah. Jednom rečju imao sam uspeha na poslovnom planu. Poslednja vest koja me je pogodila, ipak, bila je saznanje da bolujem od retke vrste karcinoma krvi i da se ne zna koliko ću i da li ću izdržati lečenje. Lekari su me spasli smrti, ali i supruga Ljubina i verujem neka viša sila. Već sam primio nekoliko ciklusa hemioterapija i za sada se dobro osećam. Ipak, želja mi je da šta god da se dogodi učinim i nešto što će nekome, prema kome sudbina nije bila naklonjena, doneti osmeh na lice. Slobodanov usud me je dirnuo. Divim mu se što i pored svih poteškoća ima troje dece i za njih se bori – rekao je Boro Gačanović, koji redovno čita “Vesti”, dodavši:
– Zato sam danas doneo dar od 500 evra sa nadom da će nastaviti radove na kući, ali i još 2.000 dinara da ima za povratnu autobusku kartu. Moja supruga je pripremila i još neke darove za decu (čokolade, voće, sapune, šampone, paste za zube…). Neka im je na sreću i zdravlje, da dosanjaju svoj san.
Sve za krov nad glavom
Prilikom primopredaje donacije, Slobodan Bandović se od srca zahvalio svom dobročinitelju i obećao da će radovi biti nastavljeni, iako ima 440 evra duga po stovarištima gde je pribavljao materijal za izgradnju svog novog krova nad glavom.
– Najviše bih voleo, zbog dece, koja su jedan drugom do uveta, da im obezbedim topli krov nad glavom. Da bi imali mira i oni i ja. Nažalost, sami to ne možemo. Izdaci su preveliki, a ja stalno zaposlenje koje bi nam donelo kakvu-takvu sigurnost nemam, iako sam obijao mnoge pragove u potrazi za istim. Zato nam ova pomoć mnogo znači – rekao je Slobodan, pri srdačnom rastanku sa dobrotvorom i novinarima “Vesti”.
Deca na prvom mestu
Slobodana, kao i njegovu suprugu Stanku, muči i to što se još ne zna da li će njegov srednji sin Radiša, rođen sa brojnim anomalijama, u septembru poći u školu. Ali, ako i ne pođe, nije strašno da sačeka i iduću godinu, samo da bude kao i ostala deca.
– Mnogo će našim sinovima značiti ako se uselimo u novu kuću. Neće više rasti u vlazi i strahu da će im se krov srušiti na glavu dok spavaju. Imaće gde da uče i pišu domaće zadatke, ali i kupatilo da se kao i druga deca okupaju. Hvala svim dobrim ljudima koji nam pomažu. Da nije bilo pomoći iz naše dijaspore, mi bismo još gladovali, a Radiša verovatno ne bi govorio. Hvala vam dobri ljudi gde god da ste, neka vas Bog čuva! – poručio je Slobodan.
Kad daješ i Bog ti daje
– Tražio sam Slobodanu i da mi kaže koji lekovi su potrebni njegovoj majci, da mu pribavim i to, jer lekovi ovde u Srbiji ništa ne vrede i nisu ni približno istog kvaliteta kao u Francuskoj. Neuporedivo su bolji, kao i nega. Verujem da se lečim u Srbiji, odavno me ne bi bilo. I verujem u ono da je uvek bolje davati. Kad daješ i Bog ti daje, iako mnogo ne verujem u Boga, verujem u višu silu – iskreno će Borivoje, kome uprkos svemu nije silazio osmeh s lica.
Nije propustio ni da pozdravi i Hidu Muratovića, humanitarca iz Novog Pazara, koga veoma poštuje i čijim se akcijama rado priključuje.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
