Škola srpskog jezika pokrenuta je prošle godine kao pilot-projekat i naišla je na veliko interesovanje. Prema rečima Srđana Mijalkovića, predsednika SPKD Prosvjeta u međuvremenu su ispravljene neke organizatorske stvari.
Samo početakMijalković je ukazao da je Prosvjeta inicirala Školu jer u Beču živi veliki broj Srba i taj deo stanovništva nema priliku da se obrazuje na svom jeziku. On je rekao da su ovom cilju prilagođeni i ostali projekti Prosvjete – Mala pričaonica, Ćirilična igraonica, Mali hor i pomoć u učenju. Mijalković je dodao da je ova Škola samo početak, i da, ako Srbi budu to podržali, možemo imati veliku školu, vrtiće i gimnaziju, kao i druge obrazovne ustanove na maternjem jeziku. |
Škola srpskog jezika je prilagođena uzrastima od 8 do 14 godina i održava se nedeljom od 11.30 do 13.00 časova u prostorijama hrama Svetog Save u 3. bečkom okrugu, na adresi Veithgaše 3.
Više informacija o uslovima, rasporedu i prijavi može se dobiti na telefon 0660 452 9721, na imejl adresi office@prosvjeta.at i u hramu Svetog Save.
Ovaj projekat, kako je Mijalković objasnio za "Vesti" podržala je prošle godine Kancelarija za dijasporu, a podržava ga i Srpska pravoslavna crkva.
Tokom pilot-projekta bilo je 15-ak đaka, a škola je besplatna ovog semestra.
– Svesni smo da program ne može biti isti kao u Srbiji. Program je onaj koji odgovara deci koja su u Austriji, na različitim nivoima jezičke integracije – oni koji dobro govore nemački, a slabo srpski, oni sa srednjim znanjem srpskog i oni koji odlično govore oba jezika. Program je skrojen za Austriju. Imamo stručnjake pedagoge i profesore – objasnio je Mijalković.
On je istakao da se srpski uči iz bukvara bečke nastavnice Svetlane Matić, a nastava je koncipirana tako da se uči srpski jezik, kultura i istorija srpskog naroda.
Pozdravljajući prisutne u ime vladike austrijsko-švajcarskoj Andreja protojerej-stavrofor Krstan Knežević je ukazao da su crkva i manastiri u stara vremena bili mesto gde se učilo slovo, a da je danas slična situacija.
– Živimo u gradu gde nam preti opasnost da zaboravimo svoj jezik i kulturu, a ako ne budemo decu učili srpskom jeziku i kulturi biće "bezimena", što je najgore što može da se desi.
Prema njegovim rečima u trećoj generaciji roditelji deci daju nakaradna imena, umesto srpskih. S tim u vezi on je kazao da je ova škola od neprocenjive vrednosti i izrazio nadu da će izrasti u nešto mnogo veće.
Ambasador Janković je poželeo roditeljima istrajnost i upornost u želji da deca znaju ko i šta su.
– To je vaš zadatak i obaveza – podvukao je on dodajući da se nada da je ova škola samo početak jedne veće škole.
Svečanost početka rada Škole srpskog jezika upotpunio je nastup Malog hora Prosvjete pod dirigentskom palicom Jelene Krstić.
Fokus na ćiriliciOvo je, prema Mijalkoviću, neka vrsta "poboljšane dopunske nastave". – Ovo je prvi put da se nudi nastava na srpskom jeziku, nema jugoslovenstva i fokusiramo se na ćirilicu, ali i srpsku latinicu. Srpski jezik sa dva izgovora i pisma. Vodi se računa da se deca praktično pripreme da mogu da komuniciraju u srpskim zemljama – naglasio je on. Mijalković je istakao da je ambicija da ta škola preraste u instituciju koju će prepoznati i austrijska država, ali i matica. |
