Srpski penzionerski klub iz Ciriha darivao je dve mnogočlane porodice iz Srbije. Porodici Ničić sa šestoro dece sa Kosova i Metohije stiglo je 45.000 dinara, a Sanji Bartok koja ima osmoro mališana 42.200 dinara. Donatori se, kako je kazala članica uprave kluba Gordana Ilić, nadaju da skromnim iznosom mogu da olakšaju bar malo svakodnevicu ovim porodicama čijoj deci žele sve najbolje.
Borba sa bedom
Nataša Virijević Ničić (46) i njen suprug Bojan Ničić (47) neizmerno su zahvalni ovim, kako kaže, divnim ljudima iz Ciriha na donaciji koju su poslali.
– Hvala im mnogo što su od svojih penzija izdvojili deo da nama pomognu. Pomoć nam je dragocena, s obzirom na naše teško materijalno stanje – priča Nataša Virijević.
Dodaje da svim donatorima želi sve najbolje, a prvenstveno odlično zdravlje. Da ih, kaže ona, Bog čuva od svakog zla.
O teškoj situaciji porodice Nataše Virijević Ničić iz Novog Badovca kod Gračanice se već zna. Oni kubure i sa lošim zdravstvenim stanjem sina Jordana. Ni otac Bojan, ni majka Nataša ne rade, jer imaju više zdravstvenih problema. Ona je imala dva infarkta, sada lekari sumnjaju na ozbiljnu bolest bubrega, a Bojan pati od visokog pritiska.
Treba školovati decu, a socijalna primanja su im više nego skromna i nedovoljna za život. Nataša kaže da nemoć i namaštinu njena porodica nadoknađuje uzajamnom ljubavlju, ponosom i verom u bolje sutra. Ne predaju se, iako teška srca priznaju da nisu u stanju da obezbede osnovne potrebe za svoju decu.
Ona je nedavno boravila u Beogradu, gde je ležala u bolnici sa najmlađim sinom. Plemeniti čitaoci “Vesti” su joj poslali donacije za put, lekove i hranu.
Da podsetimo, ova hrabra žena i njen muž Bojan su prošli pravu golgotu. Bojan je izbegao sa Kosova, Albanci su mu kidnapovali oca, koji je kasnije ubijen. Pre nego što su dobili dom od opštine Gračanica, dugo su živeli u kontejnerskom naselju. Njihova najstarija ćerka Dragana je u 21. godini preminula od tumora na mozgu. Sada žive sa šestoro dece: Lazarom, Nemanjom, Jovanom, Jelenom, Jordanom i Nevenom.
– Ne volim da molim za pomoć, ali nažalost primorana sam na to. Dijaspora mi je mnogo puta pomogla. Hvala im za svaki dar, u moje i ime moje dece, za sve priloge za moje mališane – kaže Nataša.
Teška situacija
Sanja Bartok (33) iz Gudurice kod Vršca i njen nevenčani suprug bore se da prehrane i izvedu na put osmoro dece. Ova mlada žena kaže da su izdaci sve veći, sve je poskupelo, pa joj mnogo znači što su humani ljudi iz Ciriha shvatili njihovu tešku situaciju i materijalno ih pomagali. -Neizmerno sam im zahvalna što su odlučili da izdvoje za naših osmoro mališana. Da pomognu za njihovo bolje detinjstvo. Nek im se dobro, dobrim vrati – kaže ova majka.
U školu ide njih šestoro, a dvoje najmlađih Sofija i Lav su sa Sanjom kod kuće. U domu svega fali, samo ne dečje graje, ljubavi i sloge za koje Sanja kaže da su njihovo bogatstvo.
– Materijalno jako loše stojimo. Posao se teško nalazi, a mi nemamo zemlju koju bismo obrađivali i od toga živeli – priča ona i objašnjava da im nedostaje sve.
– Treba osam mojih malih duša nahraniti, obući i obuti – kaže nam.
Njen suprug svakodnevno ide da traži posao. Radi privatno gde god ima šta da se uradi. Dok on pokušava da zaradi, Sanja brine o deci.
– Nije lako, ali ne možemo ni da se požalimo kad su dobri ljudi uz nas. Da nije njihove humanosti, ne znam šta bi bilo danas s nama, iskrena da budem. Ne bismo imali ni sopstveni krov nad glavom. Zato ne možemo nikad dovoljno da se zahvalimo divnim zemljacima širom dijaspore – priznaje ona i dodaje da je svaka pomoć vrlo važna i dobrodošla.
Skromni i dobri
Nataša Virijević Ničić kaže da su njena deca više nego skromna.
– Oni nam ništa ne traže, znaju da nemamo, ali su presrećni kad nešto dobiju. Kada im stavim na sto to što imamo, pojedu i ne traže još, a odeću nasleđuju jedni od drugih – priča ona.
Lavirint nemaštine
Sanja Bartok ne krije da su i njeni i uslovi života mališana vrlo loši.
– Život nam nije nimalo lak. Teško nam je jer nam je kuća stara, oronula i prokišnjava. Deca se kupaju u koritu. Znam da me mnogi osuđuju što ne možemo sve da pružimo, ali iskreno verujemo da će doći neka bolja vremena i za nas. Nadam se da ćemo izaći iz tog lavirinta nemaštine koja nas godinama pritiska i muči – optimistična je brižna majka.
